Tradicionalna proizvodnja hrane još uvek ima prednost

Globalno maloprodajno tržište organske hrane i pića doživelo je munjevit rast od 2000. godine. Za samo 18 godina ono je od vrednosti od 16,5 milijardi evra dostiglo nivo od oko 97 milijardi evra, pokazuju podaci Instituta za istraživanje organske poljoprivrede (Research Institute of Organic Agriculture – FIBL).

Analizirano po kontinentima, Severna Amerika je vodeći region po vrednosti tržišta sa učešćem od 45 odsto, sledi Evropa sa 42 odsto, i ova dva kontinenta zajedno čine udeo od 87 odsto ukupnog svetskog tržišta. Azija učestvuje sa 10 odsto, dok ostali regioni čine učešće od svega tri procenta.

Ovo istraživanje pokazuje da je najveća potrošnja izražena po stanovniku u Severnoj Americi (120 evra), zatim u Evropi (50,5 evra), Okeaniji (33,5), dok ostali regioni ozbiljno zaostaju. Najveću potrošnju po glavi stanovnika posmatrajući po državama, imaju Danska i Švajcarska, sa iznosom od 312 evra.

Najveće tržište organske hrane je nesumnjivo SAD. Ukupno tržište organskih proizvoda (tržište organske hrane i neprehrambenih proizvoda) u SAD u 2018. godini vredelo је 52,5 milijardi dolara sa stopom rasta od 5,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U 2019. godini je sa stopom rasta od pet procenata ukupno tržište dostiglo vrednost od 55,1 milijardu dolara, i rekordni udeo u ukupnom tržištu od 5,9 odsto, po podacima Asocijacije za trgovinu (Organic Trade Association – OTA).

Evropsko tržište organske hrane i pića je drugo najveće na svetu i u 2018. godini iznosilo je 40,7 milijardi evra sa udelom od 42 odsto u ukupnom svetskom tržištu. Inače, veoma je značajan podatak da se evropsko tržište organske hrane za samo devet godina udvostručilo.

Nemačko maloprodajno tržište je vodeće u Evropi, sa vrednošću od 10,9 milijardi evra u 2018, dok je u 2019. dostiglo skoro 12 milijardi evra i drugo je najveće na svetu posle SAD.

Vodeći maloprodajni trgovinski lanci generišu najveću prodaju organske hrane u Evropi i većina је nudi pod svojim robnim markama, ali prodaja raste i u ostalim kanalima prodaje. Organski proizvodi su sve dostupniji i u kanalima prodaje kao što su kućna dostava, internet prodavnice, drogerije i apoteke, a direktna prodaja u Severnoj Evropi postaje sve zastupljenija. U prilog ovakvoj prodaji ide rast popularnosti regionalnih i lokalno proizvedenih proizvoda.

Tržište hrane u EU se menja s razvojem novih navika u potrošnji hrane (internet prodaja, hrana „za poneti“ i dr.), porasta očekivanja potrošača od hrane (poštovanje životne sredine, lokalno proizvedena hrana i smanjenje otpada od ambalaže), kao i povećane svesti o uticaju ishrane na zdravlje. Trgovci investiraju u raznovrsniju ponudu organskih proizvoda, kako bi zadovoljili potražnju na tržištu, ali i poboljšali svoj imidž. Poslednjih godina u većini zemalja EU povećanа ponudа u supermarketima velikih maloprodajnih trgovnskih lanaca, posebno proizvoda pod privatnim oznakama, doprinela je boljoj dostupnosti organskih proizvoda širokom sloju kupaca.

Kako za portal Biznis.rs kaže generalna sekretarka organizacije Serbia Organica Ivana Simić, i pored dinamičnog globalnog rasta tržišta organskog proizvoda, nije realno očekivati da će u dogledno vreme organska proizvodnja potisnuti standardnu ili tradicionalnu industrijsku proizvodnju. Ona ističe da je trend da jača svest o potrebi konzumaciji organske hrane ali treba shvatiti da je ograničavajući faktor da je organska hrana skuplja i da je dostupna potrošačima koja imaju veću platežnu moć, što se vidi i iz statističkih podataka o dinamici rasta u pojedinim regionima i zemljama.

Srbija sigurno treba da traži svoju šansu u ovom dinamičnom rastu globalnog tržišta organskih proizvoda, jer ima veliki potencijal za proizvodnju takve vrste hrane. Zabeležen je i izvoz od 37 miliona evra u prošloj godini, što predstavlja rast od oko sedam miliona evra u odnosu na godinu dana ranije. Čak 99 odsto ukupne organske proizvodnje u Srbiji ide u izvoz, i to čak 85 odsto u zemlje Evropske Unije. Ali kako ističe Ivana Simić, Srbija je skoro dostigla svoj maksimum izvoza u odnosu na proizvodne površine.

Bez sumnje je potrebna dugoročna strategija razvoja organske proizvodnje u Srbiji, jer su potrebna i dugoročna ulaganja, kako bi se pratio dinamičan rast tog tržišta u svetu, a posebno na našim tradicionalnim tržištima u zemljama Evropske Unije.

Projekcije govore da će prodaja organskih proizvoda i u narednim godinama rasti dinamičnim stopama. Očekuje se i dalji rast internet prodaje organskih proizvoda, posebno u zemljama EU, kao i u segmentu direktne prodaje. Tim prognozama doprinosi i sve veće interesovanje mladih generacija za organske proizvode. Prema procenama organizacije Bionext evropsko tržište organskih proizvoda (u EU i van EU), ako se nastavi trenutni rast, nadmašiće vrednost od 100 milijardi evra već u 2025. godini.