Tramp traži hitnu ostavku direktora Intela

Predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) zatražio je hitnu ostavku novog izvršnog direktora kompanije Intel Lip-Bu Tana, nazivajući ga „visoko konfliktnim“ zbog veza sa kineskim firmama i izrazivši sumnju u planove za preokret američkog giganta u proizvodnji čipova.

Tan je uložio najmanje 200 miliona dolara u stotine kineskih kompanija iz oblasti napredne proizvodnje i čipova, od kojih su neke povezane sa kineskom vojskom. Tramp je na svojoj platformi Truth Social poručio da Tan mora odmah da podnese ostavku, jer ne postoji drugo rešenje. Nakon ovih izjava, akcije Intela pale su za tri odsto, prenosi Reuters.

Promena na čelu Intela dodatno bi opteretila kompaniju, koja je stub američkih napora da ojača domaću proizvodnju čipova. Prošle godine Intel je dobio subvencije od osam milijardi dolara po CHIPS zakonu za izgradnju novih fabrika u Ohaju. Očekuje se da fabrika u Ohaju bude završena tek oko 2030-2031. godine.

Tan je izjavio da deli Trampovu posvećenost unapređenju nacionalne i ekonomske bezbednosti SAD, kao i da je odbor Intela „potpuno podržao“ transformaciju poslovanja i povećanje proizvodnje naprednih čipova. On je dodao da mu je reputacija izgrađena na poverenju i da se angažuju sa administracijom kako bi razjasnili sve navode.

Trampov zahtev za ostavkom retka je pojava u američkoj politici i izazvao je podeljena mišljenja među investitorima. Neki smatraju da predsednik ne bi trebalo da diktira ko vodi kompanije, dok drugi priznaju da njegov stav ima težinu i ozbiljnost.

Tan je lično i kroz fondove u kojima učestvuje ulagao u kineske firme povezane sa kineskom vojskom između 2012. i 2024. godine. Tan je ranije bio CEO kompanije Cadence Design, koja je prodavala softver kineskoj vojnoj akademiji, za šta je nedavno sklopila nagodbu i platila više od 140 miliona dolara.

Analitičari ocenjuju da Tan nije „konfliktan“, ali da njegove veze sa Kinom stvaraju negativan publicitet, naročito pogotovu što nije izgradio lični odnos sa Trampom koji bi mogao da ublaži predsednikovu kritiku.

Intel je nekada bio lider u proizvodnji čipova, ali je poslednjih godina izgubio prednost u odnosu na tajvansku kompaniju TSMC, dok na tržištu čipova za veštačku inteligenciju dominira Nvidia. Kompanija je izgubila tržišni udeo u data centrima i računarima, tradicionalnoj snazi. Poslednjih meseci, Intel je promenio strategiju: smanjuje broj zaposlenih i odlaže gradnju fabrika, dok se novi proizvodni procesi suočavaju sa problemima kvaliteta.