Transakcije digitalne imovine mogu da se prate, i to će postati obaveza za sve korisnike

U Evropskoj komisiji nedavno su predložene promene postojeće, a još uvek mlade, regulative koja se tiče prometa digitalne imovine, kako bi njen upliv u realnu ekonomiju prošao što „bezbolnije“ sa bezbednosne tačke gledišta.

Naime, kako je saopšteno na sajtu EK, predložene izmene trebalo bi da doprinesu lakšem praćenju kriptovaluta, kako bi se eventualno pranje novca i finansiranje terorizma kroz njihove transakcije svelo na minimum, ako ne već iskorenilo u potpunosti.

Između ostalog, nova pravila trebalo bi da zabrane upotrebu anonimnih online novčanika za kripto imovinu. EK napominje da bi transferi kriptovaluta morali da podležu istim pravilima protiv pranja novca kao i drugi elektronski transferi.

No, kako ističe BBC, do usvajanja ovih predloga zakonskih izmena moglo bi da prođe i do dve godine.

U Evropi su, generalno, pružaoci usluga u prometu kripto imovine već obuhvaćeni pravilima protiv pranja novca. Tako je i u Srbiji, gde po novom Zakonu o digitalnoj imovini svi pružaoci usluga moraju da se licenciraju kod Narodne banke Srbije, odnosno pri Komisiji za hartije od vrednosti, ukoliko se radi o prometu digitalnih tokena kao finansijskim instrumentima.

„Transakcije digitalne imovine mogu da se prate do određene mere, pre svega zato što dosta ljudi kupuje i prodaje preko ovlašćenih kripto berzi, a one moraju da rade proveru identiteta svojih korisnika. Nadležne službe zato mogu da dođu do njihovih adresa i na taj način isprate protok novca. Takođe, postoje softverski alati koji prikupljaju podatke na više različitih strana, pa i na osnovu toga može da se složi ‘slagalica’ o kretanju sredstava“, kaže za naš portal vlasnik i suosnivač najveće domaće menjačnice kriptovaluta ECD, Aleksandar Matanović.

Međutim, EK predlaže da ubuduće i privatne kompanije koje ne posluju kao licencirane kripto menjačnice ili berze, takođe budu obuhvaćene sličnim proverama identiteta, to jest svako pravno lice „koje na bilo koji način prenosi digitalnu imovinu“, čak iako na osnovu toga ne ostvaruje zaradu.

U tim slučajevima, kompanija koja prenosi kripto imovinu za kupca bila bi obavezna da navede njegovo ime, adresu, datum rođenja i broj računa i ime primaoca. Da bi predlozi postali zakon, potreban je sporazum država članica i Evropskog parlamenta.

Crno tržište takođe buja

S druge strane, transakcije digitalne imovine između dva privatna korisnika, koji su fizička lica, ne mogu da se prate, sve do onog trenutka kada dolazi do njene konverzije u realan novac.

„Ti trenuci prebacivanja su upravo momenti kada se malverzacije najviše otkrivaju. A nasuprot tome, postoje ljudi koji kupuju i prodaju kriptovalute čak i preko oglasa, u okviru crnog tržišta“, napominje Matanović, što samo podcrtava činjenicu da se naglo razvija čitavo tržište, pa tako i onaj njegov deo koji je ilegalan.

A potencijal za nelegalne radnje je ogroman, imajući u vidu da se kapitalizacija globalnog tržišta kriptovaluta procenjuje na 2.050 milijardi američkih dolara.

Ipak, kako je prošlog meseca izvestio The New York Times, čak ni transakcije kriptovaluta koje promiču „ispod radara“ zapravo nisu u potpunosti obezbeđene od praćenja od strane trećih lica. To je otkriveno nakon ulaženja u trag bitcoinima koje je kompanija Colonial Pipeline morala da plati svojim hakerima-ucenjivačima.

Kako je izvestio FBI, od plaćena 4,3 miliona dolara „otkupnine“ za puštanje u rad velikog američkog cevovoda, uspešno je preko 23 različita elektronska računa praćeno i prvobitnim vlasnicima vraćeno 63,7 bitcoina ukupne tadašnje vrednosti 2,3 miliona dolara. FBI nije obelodanio kojim softverskim sredstvima se služio, ali čitava vest pokazuje da promet kriptovalutama već sada ne može u potpunosti biti prikriven, čak ni u kriminalnim radnjama.