Trend “tesnih stanova” u Srbiji će se nastaviti i u budućnosti

Prema podacima Eurostata, u Evropskoj uniji (EU) je tokom 2020. godine 18,7 odsto stanovništva živelo u prenaseljenoj kući ili stanu, što je daleko bolje od Srbije u kojoj ta stopa iznosi 52,5 odsto. 

Ovi podaci su značajan indikator kada je u pitanju kvalitet stanovanja, a pored njih se iznose i informacije o potencijalnom prokišnjavanju krova, mogućnosti zagrevanja kuće, njenoj energetskoj stabilnosti, njihova opremljenost i slično.

Kada se radi samo o indikatoru naseljenosti, odnosno prenaseljenosti, njena stopa u Srbiji je značajno veća od proseka zemalja EU, te predstavlja dobar šlagvort za nekoliko pitanja – šta je glavni uzrok ovakve statistike? Finansijska situacija, velike porodice ili, pak, nešto treće?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže izvršni direktor agencije za izdavanje i prodaju nekretnina City Expert Miloš Mitić, problem prenaseljenosti se u njihovom radu sreće na gotovo svakodnevnom nivou i predstavlja povod zbog kojeg se agenciji obraća sve više klijenata.

Prema njegovim rečima, problem prenaseljenosti je dvojak i jednim delom se odnosi na stanove u centru grada koji nisu toliko mali, ali u njima žive dve ili tri generacije zajedno, pa otuda dolazi do manjka prostora, zbog čega stanari žele da reše ovaj problem.

“Tu spadaju neki salonski stanovi ili veći stanovi na Starom gradu, Vračaru ili delovima Dorćola i vrlo često se dešava da nam se obraćaju pripadnici mlađe generacije iz tih stanova, tražeći manji stan u novogradnji ili starogradnji kako bi se iselili od ostatka porodice”, kaže Mitić.

On dodaje i da se vlasnici takvih stanova vrlo često odlučuju da ih prodaju kako bi kupili dva manja i na taj način dobili veću kvadraturu po osobi ali i mogućnost da se, na primer, deca razdvoje od roditelja.

Epilog ovakvog problema jeste da porodica od novca koji dobija prodajom stana u centru grada kupi dva manja stana. Na primer, oni prodaju stan za 250 do 300 hiljada evra u zavisnosti od njegovog kvaliteta, i kupe dva manja na Voždovcu ili Mirijevu. 

“Nekad su iznenađeni, ali dešava se u malom broju slučajeva da kupe dva manja stana na teritoriji centralne opštine. Tržište to određuje na način da, što je veća kvadratura, onda je cena po kvadratu manja”, dodaje on. 

Drugu stranu ove teme Mitić je potkrepio primerom mladih koji sa zaposlenjem steknu uslove da podignu kredit za manji stan koji ne prevazilazi 40 kvadrata, ali samo nekoliko godina nakon kupovine stana dobiju decu, te u istom prostoru praktično živi dvoje roditelja sa dvoje ili troje dece, odakle se opet stvara manjak kvadrata po osobi.

Zbog toga dolazi do, kako je Mitić nazvao, gušenja jer taj par kupuje stan sa tridesetak godina, ali nije finansijski stabilan da kupi veći stan odmah po rođenju dece zbog čega su prinuđeni da nekoliko godina, pa čak i decenija, žive u tako malom prostoru.

“Kada se njihova finansijska situacija malo stabilizuje oni odluče ili da taj stan izdaju i kupe novi, i da kiriju daju za kredit, ili samo prodaju taj stan i dodaju neku ušteđevinu i kupe veći stan”, kaže on.  

Prema rečima našeg sagovornika, ovaj trend će se nastaviti i u budućnosti, budući da je tražnja za manjim stanovima enormno povećana, čemu u prilog govori činjenica da je cena manjeg stana skuplja za 200 do 300 evra po kvadratu.

“Ja predviđam da ćemo imati sve veći broj mladih samostalnih ljudi koji žele da se presele od porodice i koji će kupovati stanove zbog sve povoljnijih kredita koje daju banke”, zaključuje naš sagovornik, dodajući da se ne može sa apsolutnom preciznošću reći do kada će trajati ovaj trend jer je tržište, ipak, nepredvidivo. 

Inače, prema kriterijumu EU, osoba  živi u prenaseljenom domaćinstvu ako, na primer, to domaćinstvo nema jednu sobu po paru, ako nema jednu sobu za svaku osobu uzrasta 18 godina i više, ili nema jednu sobu po paru dece istog pola između 12 i 17 godina.

Najveće stope prenaseljenosti stanova i kuća u EU zabeležene su u Rumuniji (45,1 odsto), Letoniji (42,5 odsto), Bugarskoj (35,9 odsto), dok su najmanje stope prenaseljenih domova imali Kipar (2,5 odsto) i Malta (4,2 odsto).