Trgovina i poslovanje virtuelnim valutama sada su u okviru zakona

Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje oblast digitalne imovine i poslovanja u Srbiji stupio je na snagu. Srbija je među prvim zemljama u svetu koje su, zahvaljujući usvajanju navedenog zakona, stvorile regulatorni okvir za oblast digitalne imovine.

Na ovaj način obezbeđen je jasan okvir i pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine, a istovremeno je poslat signal svetu da Srbija postaje država fintech-a. Regulisanjem ove oblasti pruža se šansa pre svega mladima da koriste nove, alternativne izvore finansiranja, koji su sada i zakonski regulisani.

Zakonom o digitalnoj imovini omogućava se finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređuje i razvija tržište kapitala korišćenjem digitalne tehnologije i jača se okvir za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma, navode u Ministarstvu finansija.

U skladu sa tim, Zakon uređuje pitanja izdavanja digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini, nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije, kao i nadzor nad primenom Zakona.

„Zakon predviđa mogućnost prikupljanja sredstava za finansiranje projekata, pre svega start-up biznisa kroz izdavanje tokena. Tokeni su slični kriptovalutama, a sve to zajedno je digitalna imovina, koju zakon reguliše“, objašnjava za Biznis.rs direktor kripto menjačnice ECD.rs Aleksandar Matanović.

Prema njegovim rečima, novi način finansiranja je jedan segment, dok je drugi vezan za uređivanje trgovine digitalnom imovinom, koja funkcioniše već dosta dugo.  

„Zakon standardizuje tu oblast i približava je finansijskim institucijama, koje su na sličan način regulisane. Sa druge strane, regulativa, nama koji se time bavimo donosi veće obaveze, ali i legitimitet jer ako se uskladimo i dobijemo dozvolu i potvrdu da radimo u skladu sa zakonom, to korisnicima pruža sigurnost, da znaju da su njihovi interesi i novac zaštićeni“, naglašava naš sagovornik.

Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, prema Zakonu, predstavlja digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom. Inače, postoje dve vrste digitalne imovine – virtuelna valuta i digitalni token.

Digitalni tokeni su posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i startapova. Virtuelne valute, sa bitcoinom kao njenim najpoznatijim predstavnikom na globalnom nivou, jesu inovativna sredstva razmene koje ne izdaju i ne garantuju centralne banke za razliku od običnog novca.

Zakonom se u vezi sa pitanjem izdavanja digitalne imovine uvodi institut „belog papira“, koji u skladu sa međunarodnom praksom predstavlja dokument koji je izdavalac obavezan da objavi i koji sadrži podatke koji omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Kada su u pitanju pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom, Zakonom se uvodi institut dozvole, kao i minimalni osnovni kapital koji je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju vršenja usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su određeni kao nadzorni organi u Zakonu o digitalnoj imovini.