Tržišta “crnog zlata” procenjuju ozbiljnost Trampove pretnje

Naftna tržišta ignorisala su u ponedeljak pretnju američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da će uvesti tarife kupcima ruske nafte ako Moskva ne pristane na primirje u Ukrajini, jer trgovci postaju sve manje osetljivi na stalne pretnje carinama iz Bele kuće.

Trampova ideja da bilo koja zemlja koja kupuje rusku naftu plati tarifu od 25 do 50 procenata bila bi značajna za naftna tržišta ako bi se sprovela u delo. Međutim, analitičari i trgovci dovode u pitanje ozbiljnost ove pretnje, prenosi Reuters.

„Postoji zamor od američkih najava o tarifama i sankcijama. Mislim da tržište neće preterano reagovati na ovo dok ne dobijemo nešto konkretnije“, rekao je Voren Paterston (Warren Patterson), šef strategije za robna tržišta u ING banci.

Cena nafte blago je pala u ponedeljak ujutru. Junski fjučersi  za Brent naftu oslabili su za 0,3 odsto na 72,55 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta pala za 0,4 odsto, na 69,09 dolara po barelu. Nešto kasnije cene Brent I WTI nafte porasle su za oko 0,8 odsto.

Glavni kupci ruske sirove nafte su Kina i Indija, a njihova spremnost da se povinuju američkim zahtevima bila bi ključna za ozbiljan udarac ruskom izvozu.

Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, Indija je prestigla Kinu i postala najveći kupac ruske nafte transportovane morem, pri čemu je ruska nafta činila oko 35 odsto ukupnog indijskog uvoza u 2024. Ako Tramp izvrši pritisak na Nju Delhi, to bi moglo ugroziti važan izvor prihoda za Moskvu.

U februaru, indijski sekretar za naftu izjavio je da će indijske rafinerije nastaviti da kupuju rusku naftu, ali samo onu isporučenu preko kompanija i brodova koji nisu pod američkim sankcijama, što praktično smanjuje broj dostupnih tankera.

Istovremeno, kineske državne naftne kompanije postaju opreznije. Sinopec i Zhenhua Oil su obustavili kupovinu ruske nafte, dok su još dve kineske firme smanjile obim nabavki usled novih američkih sankcija. Međutim, kineski trgovci ostaju skeptični prema Trampovim pretnjama.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo je da je saradnja Pekinga i Moskve zasnovana na uzajamnim interesima i nije pod uticajem trećih strana.

Sekundarne sankcije na venecuelansku naftu uvedene prošle nedelje mogle bi poslužiti kao model za procenu efekata sličnih mera protiv Rusije, rekao je Paterston.

Kineski kupci već su pauzirali kupovine venecuelanske nafte uoči stupanja sankcija na snagu, ali analitičari očekuju da će se prodaja delimično nastaviti kroz alternativne kanale, osim ako Peking ne uvede potpuni embargo.