Tržište na kome posluje Facebook i dalje nedefinisano?

Savezni sudija po imenu Džejms E. Boasberg  (James E. Boasberg) izdao je kritiku vladinih postupaka, kojima je pokušala da ukine Facebook zbog navodnog kršenja antitrusta, prenosi The New Yorker.

Boasberg je optužio Saveznu trgovinsku komisiju i koaliciju od četrdeset i osam državnih tužilaca za greške i pogrešne procene, sugerišući u prethodnom slučaju da F.T.C (Federal Trade Commission) nije uspeo da definiše tržište na kojem Facebook posluje, kao i da su države predugo čekale da deluju. Slučaj Facebook bio je deo onoga što je postalo dvostranački napor da se obuzdaju velike tehnološke kompanije, koje uključuju Google, Amazon i Apple.

Ove kompanije su tokom poslednje decenije prerasle u opsežne subjekte, koji posreduju ili kontrolišu velike delove medija, oglašavanja, maloprodaje, društvenih mreža i tržišta komunikacija. Odeljenje za pravosuđe i desetine država podneli su prošle jeseni slične prijave protiv Google, a neki antitrustovi stručnjaci predviđaju da će u bliskoj budućnosti protiv Amazon-a biti podneta tužba sličnog obima. U Kongresu je antitrustovsko zakonodavstvo usmereno na velike tehnološke kompanije, jedno od retkih područja u kojima su republikanci i demokrate pronašli razloge za saradnju, kao i na nekoliko nacrta zakona koji su u fazi izrade.

Kolaps vladinih slučajeva na Facebook-u predstavljao bi značajan udarac za ovaj napor. Pažljivo čitanje mišljenja sudije Boasberga, ipak, sugeriše da bitka još uvek nije gotova. U vezi sa F.T.C. slučajem, sudija sugeriše da F.T.C. treba da se preradi kako bi se rešio svojih slabih tačaka, a zatim da se ponovo podnesu prijave u roku od trideset dana.

„Agencija je na čvršćem terenu pod nadzorom nad akvizicijama Instagrama i WhatsAppa“, što bi moglo da izazove nezadovoljstvo u izvršnim kancelarijama Facebooka, navodi Boasberg.

„Sud odbacuje argument Facebook-a da FTC nema ovlašćenja da traži sudsku zabranu protiv tih kupovina,“ izjavio je F.T.C. i dodao da želi navede Facebook da poništi akvizicije Instagrama i WhatsAppa jer su bili protiv konkurencije. Dok Boasberg sugeriše kako je ovaj postupak legitiman.

Odbacujući slučaj države protiv Facebook-a, Boasberg je postavio valjano pitanje koje ukazuje na političke promašaje koji su se desili tokom poslednje decenije, kada vlada nije učinila malo da spreči kompanije da se pretvore u gigante koji su postali . Praktično je zamerio državama što nešto nisu preduzele ranije; bilo je znakova problema još 2012. godine, kada je Facebook kupio Instagram, koji mu je tada bio konkurent. To preuzimanje i kupovinu Whatsappa 2014. godine odobrili su regulatori, a generalni advokati nisu učinili ništa da se suprostave godinama kasnije, kada se politički apetit za kritikovanje tehnoloških kompanija dramatično promenio.

U vezi sa slučajem F.T.C, sudija je sugerisao kako agencija nije uspela da odgovori na osnovno pitanje. Agencija u svojoj žalbi, koju je podnela 9. decembra, navodi da Facebook ima monopol u „Ličnim uslugama društvenih mreža“. Ali nigde u žalbi nije jasno definisano šta je to tržište niti kako se izračunava udeo Facebooka na njemu, što Boasberg identifikuje kao glavni problem. U isto vreme, međutim, piše on, „ovaj nedostatak bi se mogao prevazići ponovnim izjašnjavanjem“,navodi u primedbi zbog koje bi F.T.C. pravnici trebalo da reše probleme.

Direktor istraživanja američkog Projekta ekonomskih sloboda i autor knjige „Goliath“, istorije monopolske moći u SAD, Mat Stoler (Matt Stoller), istakao je da razvoj događaja verovatno neće usporiti zamah za ponovno oživljavanje antitrustovske primene.

„Mislim da su neki delovi ovoga zapravo korisni“, rekao je o presudama sudije. „Sudija je presudio da je F.T.C . bio u pravu. Da sam Facebook, ne bi bio posebno zadovoljan ovom presudom“. Takođe, primetio je da za ovakve slučajeve skoro uvek treba mnogo godina da se odigraju. F.T.C. je započeo istragu Microsofta zbog zloupotrebe antitrusta 1992. godine, a zatim zatvorio istragu 1993. godine, nakon čega je Ministarstvo pravde pokrenulo istragu. To je na kraju dovelo do slučaja monopolizacije, koji nije rešen do 2001. godine, kada su D.O.J. i kompanija postigli poravnjanje, kojim je zabranjeno Microsoftu da ograniči proizvođače računara, da radi sa drugim programerima i zahtevalo je da kompanija otvori aspekte svog izvornog koda.

„Mislim da to zaista vrši pritisak na delovanje Kongresa“, rekao je Stoller i zaključio da postoji stvarni politički apetit za jačanje ovih zakona, piše The New Yorker.