U ekonomskim krizama najlakše je povećati cene

Nema sumnje da će svet tek plaćati cenu pandemije. Ta priča još nije završena. Preduzeća koja dugo nisu radila moraju tražiti rešenje za namirivanje svojih fiksnih troškova. U krizama, kao što je ova, najlakše je povećati cene i prebaciti brigu na druge, ocenio je za Biznis.rs, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić.

Rastuće stope inflacije u SAD, Velikoj Britaniji i Evrozoni izražene kroz rast indeksa potrošačkih cena proizvoda obeležavaju drugi kvartal tekuće godine, uporedo sa popuštanjem mera zaključavanja i znakovima privrednog oporavka. Inflacija u SAD dostigla je u maju pet odsto na godišnjem nivou, u Velikoj Britaniji 2,1, a u Evrozoni dva odsto. Projektovana inflacija u tri  pomenute velike svetske ekonomije je dva odsto.

Centralne banke obraćaju se javnosti umirujućim izjavama da je reč samo o privremenom izlasku inflacije iz planiranih okvira. Ipak, cene hrane, prevoza i usluga rastu na talasu poskupljenja nafte. U Americi je značajan rast cena polovnih automobila. Novih vozila nema dovoljno, uglavnom zbog zastoja u snabdevanju mikro čipovima, za kojima je potražnja porasla tokom pandemije.

“To je tržište, a ko je dominantan na tržištu, taj će podizati cene. Na nivou države inflacija kreće kao potočić. Jedan, pa drugi, treći. Tako nastaje velika inflacija, odnosno hiperinflacija. Država povećava cene, recimo energije, a onda rastu sve ostale cene. Ako se setimo perioda od 2001. do 2008. godine, tada je inflacija u Srbiji bila 134 odsto“, naveo je naš sagovornik.

Istovremeno, inflacija je ugrađena u kamatne stope, a centralne banke zadržavaju niske bazične kamate. Prema saopštenju FED od četvrtka kamatne stope ostaće do daljeg takozvane nulte, a njihovo prvo povećanje najverovatnije će uslediti 2023. godine. Nakon martovskog zasedanja Saveznog komiteta za otvoreno tržište FED prognoza je bila da se kamatne stope neće menjati pre 2024. godine.

Nulte kamatne stope, prema rečima Savića, svedoče o maloj potražnji za kapitalom, a banke žele da spasu što se spasti može. Kada bude hteo da privuče investitore, FED će povećati kamatne stope, ali neće sve zemlje postupati isto, jer to zavisi od njihovih ciljeva. Na primer, Kina bi mogla da daje kredite sa najnižom kamatom, ali neće da zarađuje na kamatama.