U Hrvatskoj cena gasa drastično raste, čekaju li komšije nova poskupljenja?

Nakon jučerašnjeg skoka cena goriva u Hrvatskoj, pogotovo dizela koji je prvi put prešao 11 kuna (1,47 evra), postavlja se pitanje šta će biti s cenama ostalih roba i usluga, zbog toga što vrlo često rast cene goriva povlači druga poskupljenja.

Cene goriva jedna su od većih stavki u budžetu i građana i firmi. U Petrolu, koji ima 23 odsto hrvatskog tržišta naftnih derivata smatraju da je teško prognozirati šta će biti s cenama u budućnosti.

„U ovom trenutku je to jako teško prognozirati. Svi se nadamo da će se cene smiriti i da će se tržište stabilizovati“, poručila je predsednica uprave Petrola, Nada Drobne Popović.

Rast cena goriva mogao bi da utiče i na autoprevoznike. I prevoz robe, a još više putnika pod velikim je pritiskom ulaznih troškova. Vedran Tomičić, direktor komercijale i operative Arrive, smatra da je podizanje cena njihovih usluga za 10 do 20 odsto – neizbežno. 

Roba široke potrošnje već neko vreme primetno poskupljuje, kažu u trgovačkim lancima. Direktor Lonia trgovine Drago Munjiža napominje da su svi dobavljači povisili cene, a trgovački lanci puno razvoze i troškovi su veliki. To će se, dodao je, odraziti i na cene, piše HRT.

Iz Hrvatske elektroprivrede (HEP) poručuju da trenutno ne razmišljaju o poskupljenju električne energije. Zalihe gasa ima dovoljno za celu ogrevnu sezonu. No, sve ovo dolazi u godini kada inflacija od nule u zimskim mesecima, može do kraja godine narasti do 3,5 odsto mesečno.  

„Ja mislim da bi u Hrvatskoj inflacija mogla ostati u ovoj i idućoj godini dva odsto, sledeće godine čak i nešto ispod. Ne treba zaboraviti da je ove godine bilo toliko poremećaja. Oni će napraviti veliki bazni efekt koji će se dogodine smiriti“, smatra Hrvoje Stojić, ekonomski analitičar.

Do kada inflacija? 

Uz energetsku krizu, na inflaciju utiče i niz poremećaja u lancima snabdevanja na globalnom nivou, kao i strukturni poremećaji koje je izazvala pandemija. A to znači da bi vreme jeftinijih naftnih derivata moglo biti prošlost. U ovom prelaznom razdoblju između klasične i zelene energetike, nema sumnje, moglo bi biti još dosta kriznih situacija.

I energetska budućnost Evrope u osetljivom je trenutku tranzicije prema zelenoj, obnovljivoj energiji, koja bi u uslovima rasta cena nafte i gasa trebalo da se ubrza.

„Cena gasa leti u nebo, ali je cena energije iz obnovljivih izvora poslednjih godina padala i sada je stabilna. Tako da je jasno da ćemo dugoročno morati sve više ulagati u obnovljivu energiju, koja će nam dati stabilne cene i veću neovisnost„, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen).