U Hrvatskoj zabeležen pad broja građevinskih dozvola

U Hrvatskoj je u aprilu ove godine izdato manje građevinskih dozvola na godišnjem nivou, dok su u maju porasle cene građevinskog materijala, objavio je Državni zavod za statistiku (DZS).

Statističari navode da je u aprilu 2025. izdato 1.009 građevinskih dozvola, što je za 7,9 odsto manje u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Broj dozvola smanjen je i u periodu od januara do aprila za 2,1 odsto na godišnjem nivou.

Prema vrstama objekata, za zgrade je u aprilu izdato 89,1 odsto dozvola, a za ostale objekte 10,9 odsto. Za novogradnju je izdato 83,7 odsto dozvola, dok je za rekonstrukciju izdato 16,3 odsto, pišu Financije.hr.

Na osnovu izdatih građevinskih dozvola, planirana je izgradnja 2.326 stanova sa prosečnom površinom od 86,3 kvadratna metra.

Predviđena vrednost radova u aprilu, prema ukupnom broju izdatih dozvola, iznosi 634,7 miliona evra. Od toga, 546,01 milion evra namenjeno je za zgrade, a 88,68 miliona evra za ostale građevine. U periodu od januara do aprila ukupna predviđena vrednost radova iznosi 2,20 milijardi evra.

DZS je objavio i podatke o cenama građevinskog materijala kod proizvođača u maju, prema kojima su cene na mesečnom nivou porasle za 0,2 odsto, a na godišnjem nivou za 3,9 odsto. U poređenju sa prosekom iz 2021. godine, cene su više za čak 27,4 odsto.

„Indeks proizvođačkih cena građevinskog materijala na domaćem tržištu važan je kratkoročni pokazatelj privrednog ciklusa, koji pokazuje mesečnu dinamiku promena proizvođačkih cena. Prema konceptu Evropske unije, ovaj pokazatelj može ukazivati na inflatorna kretanja pre nego što dođu do potrošača“, navedeno je u saopštenju.

U aprilu ove godine proizvođačke cene građevinskog materijala na hrvatskom tržištu, u poređenju sa martom, bile su više za 0,4 odsto, dok su u odnosu na isti mesec prošle godine porasle za 4,4 odsto.

Početkom aprila, na uvodnom delu sednice Vlade Republike Hrvatske, premijer Andrej Plenković izjavio je da građevinski sektor u Hrvatskoj čini sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno 5,5 milijardi evra, i da zapošljava čak 150.000 radnika u 22.000 firmi koje se bave ovom delatnošću.

Zbog toga je važno pratiti stanje u ovom sektoru i ulagati u njega, jer je ključan za Nacionalni plan stambene politike.