U inostranstvu više od 40.000 srpskih građevinaca radi “na crno”

Ukupna vrednost radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu u 2020. godini iznosila je 22,3 milijarde dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. 

Najveća građevinska aktivnost, posmatrano prema državama, zabeležena je u Rusiji 45,8 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, zatim u Nemačkoj, 16,3 odsto, Ugandi, 7,5 odsto i Bugarskoj, 6,9 odsto. Posmatrano prema vrsti građevina, u 2020. godini, na zgradama su izvedeni radovi u vrednosti od 11,5 milijardi dinara, što čini skoro 51,7 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova.

Ukupan broj radnika iz Srbije koje su naši izvođači angažovali u inostranstvu jeste 1.937. Najveći broj radnika radio je u Nemačkoj, Rusiji, Bugarskoj i Crnoj Gori.   

Kako za Biznis.rs objašnjava potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, u ovom slučaju reč je o konkretnim poslovima i projektima koje direktno rade izvođači. Inače, broj naših građevinaca u inostranstvu znatno je veći. Oni rade različite vrste poslova, od održavanja sistema, puteva, tunela, mostova, pa do fabričkih postrojenja i bolnica.  

“Naši izvođači u inostranstvu angažovani su na svim vrstama radova – od grubih, pa do zanatskih radova. Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost radova u 2020. godini iznosila je oko 210 miliona evra. Inače, naši ljudi koji rade u inostranstvu, a nisu registrovani u Srbiji, već u nekim drugim zemljama i gradovima, poput Kipra, Londona, Austrije, prema našim procenama izvode radove u iznosu od dve milijarde dolara, ali ne rade preko sopstvene zemlje jer ovde nemaju uslove koje zaslužuju”, navodi Rodić.

U Srbiji, kako kaže, uglavnom posluju strane kompanije, mi smo investitori, dok naši građevinci u inostranstvu rade za proverene svetske firme u Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj.

“Reč je o našim zaista dobri građevincima kojih u ovom momentu u inostranstvu ima blizu 20.000 i to je ono što je prijavljeno, dok je ‘na crno’ više od 40.000 radnika”, napominje naš sagovornik.   

Kada bi se tržište uredilo, a država pobrinula za građevince, priliv sredstava od naših radova u inostranstvu bio bi znatno veći, procenjuje potpredsednik građevinske komore.

“Kada bi im država obezbedila garantni fond, posao sa referencom i da budu glavni izvođači, sve to moglo bi da se duplira. Još kada bismo usmerili i priliv sredstava od naših radova u inostranstvu, devizni priliv od izvedenih građevinskih radova bio bi blizu četiri milijarde godišnje”.  

Kada je reč o perspektivi građevinske industrije, naš sagovornik objašnjava da je domaća operativa uništena raspadom Jugoslavije, a to se nastavilo i godinama kasnije.

“Još uvek imamo Energoprojekt, CIP kao projektante, Jedinstvo Užice, proizvođače građevinskog materijala, koji se još uvek drže i par novih firmi koje bi mogle da naslede nešto od slave prethodnih”, kaže Rodić i dodaje da se budućnost zemlje zasniva na poljoprivredi i građevinskoj industriji.

“Kada to uništite više nemate privredu, nemate ništa”, zaključuje on.