U januaru smanjena spoljna trgovina Srbije u evrima

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za januar 2026. godine iznosi 4.89 milijardi evra i predstavlja pad od 11,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 2.360,2 miliona evra, što čini smanjenje od 5,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 2.530,3 miliona evra, što je za 15,4 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 170,1 miliona evra, što čini smanjenje od 65,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 93,2 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 83,7 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (28,6 odsto); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (24,6 odsto), Beogradski region (19,8 odsto), a oko 1,5 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Nasuprot tome, najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,0 odsto); slede Region Vojvodine (28,3 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,8 odsto), a oko 3,1 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se  podacima za Region Kosovo i Metohija.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,1 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, pića, drumskih vozila, proizvoda za ishranu i prerađevina.

Izraženo u evrima, izvoz u zemlje CEFTA iznosi 252,3 miliona evra, a uvoz 102,3 miliona evra (suficit iznosi 150,0 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 246,7 odsto).

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Nemačka, Kina i Italija.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Italijom i Češkom. Značajan suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se električna energija i seme suncokreta, a uvoze se električna energija i proizvodi od kože ili veštačke kože) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju), saopštio je RZS.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza delova i pribora za motorna vozila). Sledi deficit sa Ruskom Federacijom, Turskom, Švajcarskom…