U kojim zemljama se zaposleni vraćaju u kancelarije, a gde i dalje rade na daljinu?

Sve više Evropljana koji su radili na daljinu zbog pandemije, vraća se u svoj radni prostor. Hibridni model rada, takođe, postaje sve popularniji – nekoliko dana rada od kuće, nekoliko dana u kancelariji. Ovaj način organizovanja postao je aktuelan iako istraživanja pokazuju da kod kuće svi radimo duže, ali i manje efikasno.

Britanski časopis „The Economist“ radio je analizu na uzorku od 10.000 ljudi. Analiza je bila zasnovana na softverskim zapisima koji su pratili saobraćaj na računarima zaposlenih, koje su aplikacije i stranice koristili tokom radnog vremena i da li su se služili mišem ili tastaturom. Rezultati su pokazali da su se radni sati povećali za 30 odsto tokom pandemije, ali i da ni poslodavci ni zaposleni nisu primetili da je ostvarena veća produktivnost.

Studija je otkrila da su zaposleni kod kuće trošili manje vremena stvarno izvršavajući svoje zadatke nego u kancelarijama, a dodatne sate provodili su na virtuelnim sastancima i obavljajući telefonske pozive.

Mišljenja o radu od kuće su podeljena, kako među zaposlenima, tako i među državama. Naime, još uvek deo Evrope radi uglavnom na daljinu.

U Velikoj Britaniji, tako, vlada i dalje preporučuje da svi koji su u prilici rade od kuće. Ova preporuka trebala je da se pretoči u poziv da se svi vrate u kancelarije 21. juna, ali je vlada preporuku odložila za još četiri nedelje.

Prema podacima britanskog statističkog zavoda ONS, objavljenim u maju, tokom prošle godine je 25,9 odsto ispitanika bar delimično radilo od kuće, odnosno njih 36,5 odsto su u nekom trenutku 2020. godine radili bar delimično od kuće. U godini pred pandemiju, ta cifra iznosila je 12,4, odnosno 26,7 odsto. U Britaniji postoje i regionalne razlike po ovom pitanju. Većina ljudi koji su radili na daljinu je iz Londona. Prema anketama, dve trećine britanskih radnika smatra da je hibridni model, koji podrazumeva rad od kuće i rad u kancelariji, idealan.

Nemačke vlasti objavile su prošle nedelje da neće biti produženja obaveze rada od kuće posle 30. juna. Prema podacima konsultantske kuće PvC, trenutno oko 30 odsto nemačkih radnika svoje poslove izvršavaju na daljinu. Ministar ekonomije ove zemlje Peter Altmaier iz CDU najavljuje da će povratak u kancelarije biti postepen. Takođe, predlaže da poslodavci, posle pandemije, ponude fleksibilniji model rada. Zelena stranka želi da transformiše obavezu rada od kuće u pravo na rad od kuće.

U Francuskoj su pravila koja se odnose na rad na daljinu ublažena od 9. juna. U privatnim kompanijama sada poslodavac može da postavi ograničen broj radnih dana od kuće u dogovoru sa zaposlenima. Zaposleni u javnom sektoru rade dva dana u kancelariji, a tri dana od kuće. Francuski mediji predviđaju da će se masovniji povratak u kancelarije dogoditi tek posle letnjeg raspusta.

U Italiji još uvek oko trećina zaposlenih, odnosno preko sedam miliona ljudi, radi na daljinu. Oko pola miliona ljudi radilo je od kuće i pre pandemije. U martu 2020. godine, na vrhuncu pandemije, na daljinu je radilo osam miliona zaposlenih. Povratak na stacionarni rad odvija se postepeno i zavisi od institucije ili kompanije. U anketi među vlasnicima italijanskih firmi, 70 odsto njih iznelo je da su koristi od rada od kuće veće od problema koji ovaj vid angažovanja zaposlenih pravi. Italijanski mediji uvek kada se bave temom rada od kuće ističu da su žene opterećenije radom na daljinu, jer moraju da usklade svoje profesionalne obaveze sa brigom o deci.

Trend rada od kuće nije zaživeo u Ukrajini. Preko 80 odsto zaposlenih redovno ili povremeno odlazi u kancelarije, izveštava ukrajinski list NB. Samo desetak odsto firmi se još uvek nije vratilo u svoje kancelarije, a deo njih primenjuje hibridni model.

U Švedskoj oko 30 odsto zaposlenih radi na daljinu. Većina zaposlenih ne želi da se potpuno vrati u kancelarije, već preferira hibridni model koji podrazumeva odlazak u kancelariju dva do tri dana nedeljno.

U Belgiji će u nedelju, 27. juna biti ukinuta obaveza rada na daljinu za deo zanimanja, mada vlasti i dalje preporučuju rad od kuće.

U Portugalu je u junu delimično ukinuta obaveza rada na daljinu, ali je istog meseca ponovo uvedena u najugroženije županije, uključujući i glavni grad Lisabon. Portugalske vlasti procenjuju da je pola miliona ljudi do juna radilo na daljinu, odnosno 12 odsto profesionalno aktivnih ljudi.

U Mađarskoj je više od dve trećine zaposlenih radilo od kuće tokom prethodne godine. Prve nedelje maja ove godine, vlada je odlučila da okonča rad na daljinu za zaposlene u javnim institucijama i preporučila povratak u kancelarije i na radna mesta i u drugim sektorima. Većina banaka i osiguravajućih kuća u kojima je 70 do 100 odsto zaposlenih radilo na daljinu tokom pandemije, planira povratak u kancelarije do kraja juna. Ankete pokazuju da bi tek svaki deseti zaposleni u ovoj zemlji koji je u prethodnom periodu radio na daljinu, želeo povratak u kancelarije.

U Rusiji je 2,5 miliona ljudi krajem maja radilo na daljinu. U nekim sektorima, poput bankarstva, smatraju da je dobro da i dalje rade na ovaj način, čak i zapošljavaju nove stručnjake koji bi svoje zadatke obavljali samo od kuće.

U Srbiji je tokom pandemije oko dve trećine radilo od kuće. Zaposleni u javnim institucijama su početkom februara pozvani da se vrate u kancelarije, kao i većina zaposlenih u privatnom sektoru. Postoje, međutim, i dalje firme, uglavnom velike kompanije, koje su procenile da nije potrebno da se svi vraćaju u kancelarije. U tom smislu, deo njih je smanjio iznajmljeni radni prostor, planirajući hibridni model u budućnosti, a zaposleni više neće imati svoj radni sto, već će koristiti onaj koji je dostupan u vreme kada budu došli na posao.