U Makronovom predlogu budžeta za izbornu godinu nema detalja o kapitalnim ulaganjima

U predlogu poslednjeg državnog budžeta za vreme mandata aktuelnog francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) pre novih izbora u aprilu 2022. godine, izostavljeni su detalji o ključnim programima dugoročnih ulaganja, kao i onih koji za cilj imaju podršku mladima bez posla, jer je njegova vlada, umesto toga, pre svega nastojala da umanji deficit i stope korporativnih poreza.

Nacrt budžetskog zakona dostavljen parlamentu doneće poslednje u nizu poteza koje je Makron zacrtao pre gotovo pet godina, kako bi postepeno ukinuo boravišne takse za domaćinstva i smanjio stopu korporativnog poreza na 25 odsto, sa više od 33 odsto kada je stupio na dužnost, podseća Bloomberg.

Što se tiče potrošnje, vlada se pridržava planova za povećanje budžeta za odbranu, obrazovanje i pravosuđe, dok istovremeno ukida hitnu podršku koja se pruža firmama i preduzećima koja su tokom pandemije virusa Covid-19 povećala finansijska sredstva. 

No, nije bilo detalja o tome kako Makron namerava da finansira ulaganja u nove industrijske sektore za koje je njegova vlada rekla da će koštati na desetine milijardi evra do 2030. godine, niti je bilo naznaka o troškovima posebnog fonda namenjenog za smanjivanje nezaposlenosti, posebno u grupaciji nekvalifikovanih mladih ljudi.

Ministar finansija Bruno le Mer (Bruno Le Maire) rekao je da vlada još uvek procenjuje troškove dugoročnog investicionog plana koji je „složeno kalibrisan“, dok program zapošljavanja reaguje na iznenadnu promenu situacije zbog nedostatka radne snage u nekim sektorima.

Makron pokušava da žonglira uoči nove predsedničke kampanje, piše Bloomberg, dajući obećanja o obnovi francuske ekonomije nakon pandemije, uz masovnu državnu intervenciju u industriji i na tržištu rada, istovremeno zagoravajući politiku nižih poreza.

I dok centristički lider pokušava da pruži odgovore na fiskalne izazove, njegovi konkurenti se postrojavaju na levoj i desnoj strani političkog spektra, svaki sa svojim predlozima za povećanje zaposlenosti i ekonomskog rasta. Primera radi, najbliža Makronova rivalka po poslednjim anketama javnog mnjenja, liderka francuskih nacionalista, Marin le Pen (Marine le Pen), predlaže nacionalizaciju auto-puteva radi smanjenja troškova za vozače i privatizaciju audio-vizuelnih nacionalnih servisa kako bi se ukinule takse za potrošače.

Le Mer tvrdi da su takvi predlozi „besmisleni“ i da bi Francuska trebalo da se drži planova za popravku javnih finansija, podržavajući ekonomski rast, sprovodeći strukturne reforme i postavljajući dugoročne ciljeve potrošnje. On je isključio povećanje poreza kao opciju, rekavši da je Makronova vlada smanjila poresko opterećenje za oko 50 milijardi evra od preuzimanja dužnosti 2017. godine.

Deficit će se vratiti na nivo ispod tri odsto celokupne ekonomske proizvodnje do 2027. godine, uveren je Le Mer. Dodatni dug iz krize, od oko 165 milijardi evra, biće vraćen do 2042. godine, putem namenskog mehanizma, sudeći prema budžetskim dokumentima.

Oko osam milijardi evra sredstava izdvojenih za hitne mere za ublažavanje posledica pandemije, koje više neće biti potrebne ove godine, uglavnom će se koristiti za smanjenje deficita, rekao je francuski ministar. Približno 600 miliona evra otići će na finansiranje mere za pomoć siromašnim domaćinstvima koja su nedavno najviše ostala izložena rastom cena električne energije, za koju Le Mer kaže „da nije populistička“ uoči izbora.

Prema predlogu budžeta, odvajanja za ministarstvo odbrane porašće za 1,7 milijardi evra, na 40,9 milijardi; za obrazovanje za 1,6 milijardi evra, na 56,5 milijardi; za ministarstvo unutrašnjih poslova za 1,4 milijarde evra, a za ministarstvo pravde za 700 miliona evra. U isto vreme, za servisiranje državnog duga biće izdvojeno 38,4 milijarde evra (+1,6 milijardi), ukoliko bude usvojen taj budžetski okvir.