U najavi poskupljenje kafe i piva

Država je tokom prošle nedelje povećala akcize na kafu i alkoholna pića. Uvoznici i prerađivači kafe će, recimo, za svaki kilogram pržene kafe plaćati akcizu od 116.23 dinara, umesto dosadašnjih 114,74 dinara. Ovaj namet povećan je i za promet alkoholnih pića, uključujući tu i pivo. Konačni iznos koji će država uzeti po osnovu prodaje ovih proizvoda može se izračunati tek kada se na novi iznos akcize doda i pripadajući porez na dodatu vrednost.

„S obzirom na to da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku indeks potrošačkih cena za period januar – decembar 2020. godine iznosi 101,3, odnosno da je zabeležen rast 1,3 odsto, Vlada Republike Srbije je za navedeni procenat izvršila usklađivanje dinarskih iznosa akciza“, objašnjavaju u Vladi.

Pregled starih i novih dinarskih iznosa akciza

Koliko će to uticati na poskupljenja ovih proizvoda u srpskim maloprodajnim objektima teško je predvideti. Međutim, jasno je da ni ovoga puta, kao i uvek do sada, uvoznici, prerađivači ni trgovci neće dozvoliti da se povećana državna davanja preliju na rezultate njihovog poslovanja, već će više troškove platiti krajnji kupci, odnosno građani.

U Srbiji su već duže vreme prisutna tzv „puzajuća poskupljenja“ brojnih proizvoda. Ona se, kako tvrde prodavci, najčešće dešavaju nakon akcija određenih proizvoda. Tako je u Srbiji danas moguće u istoj radnji naći kafu u pakovanju od 100 gr. sa cenom u rasponu od 100 do 150 dinara.

„Kupujemo kafu po najnižoj ceni u odnosu na zemlje koje nas okružuju i to je 181. od 220 prosečnih uvoznih cena, pa bi i ovo trebalo da bude argument o njenom niskom kvalitetu. Međutim, to je samo za 12,3 odsto niža cena od nemačke i za 9,7 procenata manja od italijanske, a tu su nam po ceni bliski i Rusija, Japan i Turska, što pre navodi na činjenicu da se kod nas, i u ovim zemljama, pretežno uvozi sirova kafa, dok se u susednim državama, sem BiH, piju i prerađevine iz Nemačke i Italije“, kaže ekonomista Miodrag Zdravković.

Kvalitet kafe će, smatraju stručnjaci, biti nešto bolji ubuduće obzirom da je tokom januara Ministarstvo poljoprivrede donelo novi pravilnik koji reguliše pitanje kvaliteta sirove kafe, kao i uslove stavljanja u promet zamena za kafu. Prema ovom pravilniku, pržena kafa koja se nađe u prometu ne sme da sadrži skrob i jasno su definisani sastojci koji se mogu dodavati tokom proizvodnje proizvoda od kafe. Proizvodi koji su zamena za kafu više na pakovanjima neće smeti da se deklarišu kao kafa. Moći će da se nazivaju samo po imenu sirovine koja se koristi za proizvodnju zamene, kao i podatak o postupku prerade.

Sve ovo će dodatno povećati cene kafe u prodavnicama i, posledično, u ugostiteljskim objektima. Mada bi anketa među građanima Srbije pokazala da svi misle da su najveće kafopije, statistika kaže da u regionu najviše kafe troše u BiH, oko 6,4 kg po stanovniku godišnje, dok je Srbija na drugom mestu sa 5,8 kg. Sledi Hrvatska sa 5,6 kg, zatim Slovenija sa oko pet kilograma po glavi stanovnika godišnje. Inače, u regionu se, kao i u svetu iz godine u godinu povećava konzumacija kafe.

Na svetske cene kafe će svakako uticati činjenica da je u državama koje su glavni proizvođači sirove kafe mesecima na snazi bilo zatvaranje gradova i nemogućnost proizvodnje. Tako je, recimo, prema podacima Kolumbijskih uzgajivača kafe, samo u aprilu zbog krize zbog pandemije proizvodnja sirove kafe pala za čak 28 odsto. Kasnije, u toku godine se proizvodnja oporavila, ali se još uvek obim nije vratio na nivo iz 2019. godine.

U nekom procentu će, svakako, poskupeti i pivo. Njegova potrošnja je, prema podacima PKS, u prošloj „korona“ godini, u Srbiji beležila pad od 10 odsto. Najveći pad potrošnje beleže zanatska piva, obzirom da su ona uglavnom u ponudi ugostiteljskih objekata koji su prethodne godine najvećim delom radili ograničeno. Veliki proizvođači piva su gubitke u prometu kroz ugostiteljske objekte zamenili većom prodajom u maloprodajnim lancima i malim prodavnicama.

Maloprodaja žestokih pića u Srbiji već dugo ne može da funkcioniše na pravi način, jer, iako od 2019. godine postoji zakonska zabrana prodaje alkoholnih pića bez akciznih markica, procene PKS govore da se na godišnjem nivou, na „crno“ proda gotovo 50 miliona litara žestine, a da po osnovu te neregistrovane prodaje država gubi oko 150 miliona evra.

Upravo zbog ovako neregulisanog tržišta, stradaju uvoznici i proizvođači alkoholnih pića u Srbiji koji i sa nižim cenama ne mogu ravnopravno da dođu do kupaca. Da je tako govori i prosta računica: akciza na litar alkoholnog pića je 136,62, na to se obračuna još PDV -20 odsto, plati ambalaža, radnici, voće, distribucija…Tačnije, ne postoji način da litar žestine bude jeftiniji od 1200 dinara. Na pijaci, istina ispod tezge, litar dobre voćne rakije moguće je nabaviti za 500 do 700 dinara.