U poslednjoj deceniji više obrazovanih mladih došlo u Srbiju, nego što je iz nje otišlo

Prema upravo objavljenim nalazima istraživanja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u periodu od 2010 do 2019. godine Srbija je zabeležila veći priliv mladih visokostručnih ljudi, nego što je bio njihov odliv, odnosno odlazak u inostranstvo.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, a koji je sa autorkom izveštaja Sandrom Lajtner sarađivao na ovoj studiji, za portal Biznis.rs kaže da su navedeni nalazi izvedeni iz Ankete o radnoj snazi za pomenute periode.

„Na analizi u vezi sa Srbijom sam radio zajedno sa Sandrom Lajtner. Naš zajednički rad, za Srbiju, trebalo bi biti objavljen narednih nedelja. Posmatrali smo šta se tokom prošle decenije dešavalo sa kohortama mladih ljudi, starosti od 15 do 39 godina“, objašnjava prof.dr Arandarenko.

U analizi se došlo, dodaje prof. Arandarenko, do dva zaključka. Prvi, da je tokom posmatranog perioda ukupan neto imigracioni bilans bio negativan, odnosno da je odlazak mladih ljudi u inostranstvo bio veći od njihovog priliva u zemlju. To je, dodaje on, i bilo očekivano, mada je ukupna neto razlika oko 30 do 40 hiljada, što je, ističe, mnogo manje od ranijih procena.

„Međutim, na bazi dostupnih podataka zaključeno je da je priliv visokoobrazovanih mladih u navedenom periodu bio veći od njihovog odliva, odnosno da smo u Srbiji imali neto imigraciju visokoobrazovanih. Ovaj trend potpuno je suprotan uobičajnom mišljenju da Srbija doživljava jak odliv mozgova“, zaključuje prof. Arandarenko.

Za ovaj trend, ističe on, ima dva objašnjenja.

„Prvi je da mladi ljudi samostalno, kao učenici i studenti, odlaze u inostranstvo i odatle se vraćaju u Srbiju sa diplomama. Drugi razlog  leži u činjenici da Srbija ima stalni priliv mladih imigranata iz susednih zemalja, pre svega iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Oni dolaze da studiraju i neki od njih ostaju po završetku studija ili završe fakultete u svojim zemljama, pa se presele u Srbiju zbog mogućnosti zaposlenja, povezivanja porodice, nastavka obrazovanja, specijalizacije i slično“, navodi prof. Arandarenko.

Prof. dr Aranderenko napominje i da je manji, ali ipak rastući broj i „pravih“ stranaca koji se useli u Srbiji, zbog posla ili obrazovanja, a koji, po pravilu, imaju visoko obrazovanje.

„Ova tri efekta zajedno izgleda da, prema stratističkoj analizi koleginice Sandre Lajtner, uspevaju da nadjačaju glavni mehanizam odliva visokoobrazovanih, a to je emigracija mladih koji završe studije u Srbiji, pa se zbog posla ili nastavka obrazovanja odsele u inostranstvo“, zaključuje prof. Aranderenko.

Inače, u pomenutoj studiji pod nazivom „Dokazi o prilivu mozgova u neke zemlje zapadnog Balkana“ , a koja prati kretanja mladih u i iz zemalja u kojoj su rođeni, konstatuje se i da razlozi za odlazak nisu samo siromaštvo, već i široka mreža dijaspore, kao i veće mogućnosti kvalitetnog zaposlenja ili određene šeme koje olakšavaju migracije, poput nemačke regulative za zapadni Balkan.

Izuzev Albanije iz koje u najvećoj meri odlaze visokoobrazovani mladi ljudi, u ostalim državama regiona primetno je da zemlje napuštaju, u proseku, oni manje obrazovani. Tako je u Severnoj Makedoniji najveći odliv mladih među onima koji imaju niže obrazovanje. U BiH, Crnoj Gori i Srbiji uglavnom zemlje napuštaju oni sa srednjom školom, s tim da je u Srbiji posebno izražena u grupi mladih koji imaju medicinsko obrazovanje.

Zaključak analize koju je upravo objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije je da vlade u regionu moraju da pojačaju napore da smanje stope nezaposlenih mladih ljudi, od kojih su mnogi angažovani na privremenim poslovima, često neprijavljeni i bez prava na penziono i zdravstveno osiguranje. Savetuje se i da se akademski obrazovni sistemi prilagode potrebama tržišta, bližom saradnjom fakulteta sa poslodavcima, kao i posebnim programima stipendiranja koji pomažu usmeravanju studenata ka obrazovnim profilima koji se traže. Interesantno je i da je jedan od zaključaka i da one zemlje u koje dolaze mladi obrazovani ljudi sa prostora zapadnog Balkana moraju imati uspostavljene javne politike koje bi garantovale da će uvezeno znanje sa ovih prostora biti od koristi i za njihove, lokalne ekonomije.