U Srbiji manje štete na tržištu rada u odnosu na svet

U analizi uticaja aktuelne pandemije na tržište rada Međunarodne organizacije rada (MOR) sa sedištem u Ženevi, istaknuto je da je približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije (u odnosu na 2019.), ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže su pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici.

Kako se ističe, pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran.

Analiza MOR pokazuje da su najveći gubici zaposlenja bili u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Najnovije ažurirane procene MOR govore da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju – 18,2 posto, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno.

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljada milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3 odsto), a najmanji u regionu Azije i Tihog okeana (6,6 odsto).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala, pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2 odsto u odnosu na 12,1 odsto u prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima.

Manje štete u registrovanoj zaposlenosti

Predsednik UGS “Nezavisnost” dr Zoran Stojiljković za portal Biznis.rs naglašava da je pandemija korona virusa dovela do pada i ponude i tražnje. Sa jedne strane, smanjuje se broj radnih časova, i smanjuje se proizvodnja, dok sa druge strane stanovništvo u strahu od ekonomskih posledica pandemije smanjuje potrošnju.

Stojiljković je naglasio da će oporavak srpske ekonomije zavisiti posebno od brzine oporavka naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera, pre svega u Evropskoj Uniji. On je dodao da će se pojedine privredne grane sporije oporavljati, jer su i pretrpele najveću štetu od pandemije, pre svega turizam, avio-saobraćaj, hotelijerstvo, posebno u velikim gradovima, ugostiteljstvo i sl.

Posebno je naglasio da su države u svetu, svojim ekonomskim merama, podsticale potrošnju, često ne vodeći računa o nekim „sidrima“ ekonomske politike, poput javnog duga, želeći da spreče ogroman pad BDP i gubitak velikog broja radnih mesta.

Stojiljković ističe da u Srbiji, u segmentu registrovane zaposlenosti, nije bilo velikih gubitaka radnih mesta, kao u nekim drugim zemljama u svetu, ali su gubici zabeleženi u povremeno-privremenim poslovima, poslovima na određeno vreme, i u segmentu sive ekonomiije.

On ističe da ostaje da se vidi kako će se stvari dalje odvijati kada je u pitanju kriza i tržište rada, šta će biti sa radom na daljinu itd.

Lider UGS “Nezavisnost” ističe da je država davanjem minimalca postigla značajne efekte u segmentu očuvanja radnih mesta, iako je ta pomoć bila dosta neselektivna. On smatra da bi efekat bio bolji da je bilo selektivnog pristupa. Dodaje da je i često kritikovani tzv. „novac iz helikoptera“ imao određeni efekat na smanjenje socijalnog raslojavanja.

Stojiljković je dodao da je u dva programa pomoći država do sada uložila oko šest milijardi evra u saniranje posledica pandemije korona virusa, a očekuje nas i treći program. On ističe da su vlasti u Srbiji radile slične stvari kao i druge zemlje, u želji da saniraju ekonomske posledice pandemije, naravno u skladu sa svojim ekonomskim mogućnostima.

Stojiljković smatra da će efekti krize ukazati na nedostatke u našem ekonomskom sistemu i na tržištu rada. On ističe da će se pojaviti kao nužnost da se poreska opterećenja prilagode snazi učesnika na tržištu, dok će obrazovanje morati da se prilagodi razvojnim potrebama države. Jer imamo sve manje radne snage i to kvalitetne radne snage. Postaje sve evidentniji nedostatak i zanatlija, vozača, medicinskih radnika, a ne samo visokoobrazovanih stručnjaka.

Sa druge strane, aktuelna kriza je pokazala da država mora da kontroliše resurse i pojedine strateške sektore – poput energetike, proizvodnje hrane, vodu i sl.

Stojiljković je dodao i da se mora uspostaviti kombinacija održivog, dinamičnog privrednog rasta, sa održivim socijalnim i ekološkim razvojem.

Oprezne procene oporavka u 2021.

Međunarodna organizacija za rad smatra da u 2021. godini odgovorne nacionalne politike treba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da podrže snažan i široko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog. Kako se ističe, da oporavak bude usmeren na čoveka.

MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Tako Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojoj polaznoj prognozi predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekvivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Sa druge strane, prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019. Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Ipak, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije, navodi MOR.