U Srbiji najviše otpadnih voda ispuštaju domaćinstva
AgrobiznisBiznisEkologijaSrbijaU fokusuVesti
6.5.2021 15:34 Autor: Gordana Bulatović
Naselja u Srbiji su u 2020. godini ispuštala manje otpadnih voda, a istovremeno je povećano njihovo prečišćavanje. Dužine kanalizacione i vodovodne mreže su se povećale, kao i odbrana zemljišta od poplava i snabdevanje pitkom vodom.
Kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), izlivanje otpadnih voda u kanalizaciju smanjeno je za 0,7 odsto u poređenju sa 2019. godinom. Dok su domaćinstva i industrija neznatno smanjili svoj udeo, ostali sektori beleže rast od 3,4 odsto.
Mnogi krajevi u Srbiji, pa čak i neka veoma urbana mesta, nemaju rešena osnovna komunalna pitanja. Jedno od njih je kanalizaciona mreža, koja je produžena za 1,8 odsto, a novih priključaka na mrežu je za 4,2 odsto više.
Prema podacima RZS, u protekloj godini značajno je povećana količina prečišćenih otpadnih voda, za 16,5 odsto više nego 2019. Najzastupljeniji način prečišćavanja je bio sekundarni tretman, postupak kojim se uklanjaju rastvorene biološke materije.
Industrija trošila manje vode
Za snabdevanje pitkom vodom u 2020. godini zahvaćeno je 677 miliona kubika, što je 1,4 odsto više nego prethodne godine. Podzemne i izvorske vode čine više od polovine te količine, četvrtina dospeva iz vodotokova, a najmanje iz jezera i akumulacija.
Domaćinstva su dobila 75 odsto od ukupne količine isporučene vode, industrija oko 10, a ostali sektori nešto više od 15 odsto. U poređenju sa 2019. godinom, jedino je industrija trošila manje vode, i to za oko devet odsto.
Dužina vodovodne mreže porasla je za četiri odsto, ukupne dužine 48.295 kilometara. Broj novih korisnika veći je za 0,2 odsto.
Više zemljišta zaštićeno od poplava
Ukupna površina koja je branjena od poplava, od čega gotovo 80 odsto čini poljoprivredno zemljište, povećana je u 2020. godini za 5,5 odsto.
Nasipi izgrađeni za odbranu od površinskih voda dugački su oko 3.630 kilometara, gde najveći udeo ima sliv Dunava, zatim Morave i Save.
Sistemom za odvodnjavanje pokriveno je 7,9 odsto manje površine nego 2019. godine, dok je dužina odvodnih kanala povećana za 8,3 odsto.
Erozijom je zahvaćeno za trećinu više zemljišta, oko 3.864 kvadratnih kilometara, od čega je smireno oko 317.