U Srbiji se sve manje jede hleb

Potrošnja hleba po stanovniku u Srbiji poslednjih 13 godina je u stalnom padu i smanjena je za 33 odsto, što se održava i na celokupan mlinarski sektor, objavilo je Udruženje Žitounija, što potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prema zvaničnoj statistici, godišnja prosečna potrošnja, po članu domaćinstva, 2006. godine iznosila je 101,5 kilograma hleba i peciva zajedno, dok je 2019. godine bila 66,7 kilograma. Podaci su dobijeni na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva u Srbiji.

„Svedoci smo da je posle žetve pšenice roda 2020. godine došlo do velikog pada tražnje na tržištu brašna, kako na domaćem, tako i na stranom. Uzroci su kratkoročni, ali naslućuje se i dugoročno izražen trend gubitka dela oba tržišta“, ističu u Žitouniji za list Politika.

Napominju da neke od osnovnih razloga treba potražiti u broju mlinova i pekara u Srbiji. Iako se broj aktivnih mlinova u Srbiji smanjuje (od 2010. do 2014. godine na tržištu brašna bilo je aktivno 318 subjekata, uglavnom mlinova), i dalje se konstatuje da u Srbiji postoji preveliki broj mlinova odnosno mlinskih kapaciteta.

Prema analizi Žitounije u Srbiji se godišnje proizvede oko 800.000 tona brašna za ljudsku upotrebu. Za proizvodnju hleba potroši se oko 335.000 tona, dok pekari za izradu peciva utroše oko 51.000 tona brašna. Domaćinstva upotrebe 158.000 tona, proizvođači testenine 27.000, a konditorska industrija kupi 62.000 tona brašna.

„Potrošnja brašna za hleb je u stalnom padu, što je posledica više faktora. Pecivo smo isključili, jer je tu zabeležen blagi rast“, kažu u tom udruženju.

Njihovi podaci, zasnovani na statistici, pokazuju da je potrošnja hleba u Srbiji, po stanovniku, za 13 godina smanjena za oko 33 odsto. Sa 91,5 na 60,4 kilograma – od 2006. do 2018. godine.

„U tom periodu potrošnja brašna za proizvodnju hleba pala je oko 125.000 tona. Na pad udela brašna za proizvodnju vekni, osim već pomenutog pada potrošnje po stanovniku, utiče i manji ukupan broj stanovnika“, napominju u Žitouniji.

Kako se ističe, na stanje u mlinarskom sektoru utiče i pad izvoza brašna, uglavnom u države bivše Jugoslavije.

Interesantno je napomenuti, dodaju, da Srbija, i to posebno region Vojvodine, na neki način sve više postaje i sirovinsko područje država koje smatramo nerazvijenijim od nas (BiH, Severna Makedonija i druge).

„Tako smo u prva četiri meseca ekonomske 2020/21. godine u Severnu Makedoniju izvezli 31.458 tona pšenice, a svega 13.192 tone brašna, a u BiH 21.786 tona pšenice i 11.475 tona brašna. Na Kosovu je prodato 25.136 tona pšenice i samo 1.767 tona brašna“, naglasili su u Udruženju Žitounija.