U Srbiji skoro 1.200 neporeskih nameta

Privreda Srbije je izdvojila gotovo 148 milijardi dinara tokom 2019. godine za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja „Regulatorni indeks Srbije“.

Reč je o dvostruko većem iznosu u odnosu na 2016. i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde.

Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7 odsto), objavio je NALED.

Gradovi i opštine prihodovali su na ime ovih neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4 odsto), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara.

Osim finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i njihov broj.

„Samo na republičkom nivou postoji 1.189 neporeskih nameta, koje su popisali KPMG i NALED u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda, koji podržava USAID. Kada se tome doda i veliki broj nameta koje propisuju lokalne samouprave, pokrajina, javna preduzeća i agencije, jasno je da građani i privreda ne mogu da razumeju šta sve moraju da plaćaju osim ako im to ne prikažemo na jednostavan način i na jednom mestu, u okviru javnog elektronskog registra neporeskih nameta“, kaže partner u kompaniji KPMG i potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED Igor Lončarević.

Cilj je, dodaje, da se Ministarstvu finansija uskoro predstavi model takvog registra i pokaže šta su njegove prednosti.

„Počećemo sa registrom republičkih i lokalnih administrativnih taksi, a naknadno ćemo dodati naknade i druge neporeske namete“, dodao je on.

S obzirom na to da su republičke administrativne takse sistematizovane u okviru zakona, prva verzija registra pomogla bi sistematizaciji lokalnih taksi koje je sada moguće pronaći samo u pojedinačnim odlukama lokalnih samouprava.

U okviru registra, korisnici bi takse mogli da pretražuju po više osnova – zakonu i podzakonskom aktu kojim je uveden, organu koji je nadležan za naplatu, osnovici i iznosu nameta, roku za plaćanje i drugim važnim elementima.

To bi značajno olakšalo pronalaženje nameta i iznosa koji su obavezni da plate, kao i uplatnog računa.

Registar bi uz to trebalo da ima konstitutivno dejstvo i onemogući uvođenje i naplatu nameta koji nisu registrovani.

Za organe koji žele da registruju novi namet, postojala bi procedura upisa, a finalno odobrenje davalo bi Ministarstvo finansija. U perspektivi, država bi mogla da omogući i da se kroz registar namet plati elektronskim putem, kažu u NALED.

Kada je reč o 20 najizdašnijih neporeskih nameta, najviše novca naplaćeno je za posebnu naknadu za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara).

Slede naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa sa po 14,9 milijardi dinara.

Na četvrtom mestu su republičke administrativne takse (9,2 milijardi), a na petom naknade za priređivanje igara na sreću (8,4 milijardi).

U vrhu po visini naplaćenih sredstava su i naknade za korišćenje vazduhoplovnog prostora, vode, šumskog i poljoprivrednog zemljišta i prirodnih dobara, zaštitu životne sredine, sredstva od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, sudske takse i drugo.

Projekat za reformu neporeskih prihoda sprovodi se sa ciljem unapređenja transparentnosti i predvidivosti neporeskih dažbina, uključujući sve vrste naknada, taksi i ostalih neporeskih nameta koje plaćaju privreda i građani, kroz formiranje sveobuhvatnog javnog Registra neporeskih i parafiskalnih nameta.

Realizuju ga Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).