U Srbiji slobodna prodaja kancerogenog sredstva protiv korova

Građanima Nemačke će od sledećeg meseca biti zabranjeno da u svojim baštama, na igralištima, sportskim terenima i parkovima koriste pesticide koji ubijaju korov, a koji sadrže glifosat, jer postoji sve više dokaza da kod ljudi izaziva kancer.

Prenoseći izjavu portparola Federalnog ministarstva poljoprivrede Nemačke, Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) navodi da će sredstva koja sadrže glifosat, od početka avgusta ove godine, biti zabranjena za korišćenje i u vodozaštićenim oblastima, kao i pre žetve. Upotreba će biti dozvoljena samo izuzetno na oranicama. Austrija je sličnu odluku donela pre gotovo dve godine.

Zabrana upotrebe glifosata u bilo koje svrhe u Nemačkoj nije moguća, podseća FAZ, jer nije predviđena evropskim propisima. Tačnije, prema važećim direktivama, do kraja 2023. godine ovaj opasan element ostaje aktivni sastojak pesticida čije je korišćenje dozvoljeno na teritoriji cele EU.

Pesticidi koji sadrže glifosat prodaju se i u poljoprivrednim apotekama širom Srbije. I, što je još gore, koriste se, kao i svaki drugi preparat za biljke, bez posebne kontrole i nadgledanja.

„Međunarodna organizacija za istraživanje raka (International Agency for Research on Cancer – IARC) klasifikovala je glifosat u Grupu2A, što znači da ga smatraju kao verovatno kancerogen. U isto vreme, Evropska agencija za bezbednost hrane (European Food Safety Authority – EFSA), Evropska agencija za hemikalije (European Chemicals Agency – ECHA) i Agencija za zaštitu okoline SAD (Environmental Protection Agency – EPA) smatraju da nije kancerogen. Otkud ovakva konfuzija je pitanje za sebe“, kaže u razgovoru za portal Biznis.rs profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, sa Katedre za upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane, dr Andreja Rajković.

Dr Rajković ističe da, pored laboratorijskih i epidemioloških dokaza o toksičnosti glifosata i njegovih formulacija, indirektan dokaz njegove toksičnosti i verovatne kancerogenosti jeste podatak da je Bayer pristao da plati odštetu oko devet milijardi dolara, na osnovu sudskih procesa, vezanih za negativne efekte Roundupa (pesticid koji sadrži glifosat i pod ovim imenom se prodaje u Americi).

„Nažalost, nije glifosat jedini problem, niti su njegova kancerogenost i genotoksičnost jedino sporni. Negativni efekti na ljudsko zdravlje su mnogobrojni i tiču se različitih organa i sistema. Treba imati u vidu da se u formulacijama pesticida koje sadrže glifosat nalaze i druga pomoćna jedinjenja, kao što je, na primer, surfaktant POEA, koji je višestruko toksičniji. Dakle, ukupna toksičnost preparata koji se primenjuje može biti značajno veća, nego same aktivne supstance. Nema dileme da je izloženost ovom pesticidu rizična za zdravlje. Koliki je rizik zavisi od konkretne formulacije i izloženosti, odnosno u kojoj se količini ili koncentraciji primenjuje i trajanja izloženosti. Ovde mislim kako na izloženost kroz hranu, tako i tokom primene. Posebna je tema kakav je još efekat na pčele, insekte uopšte, životinjski svet i biodiverzitet“, navodi Rajković.

Kao ekspert za procenu rizika i bezbednost hrane, prof. Rajković napominje da je svakako neophodno uraditi procenu rizika i procenu koristi od glifosata i na osnovu toga odrediti eventualne mere za upravljanje rizika koje bi bile prihvatljive u Srbiji.