Ubrzan rast inflacije u evrozoni, najviši nivo u poslednjih 13 godina

Inflacija u evrozoni ubrzala je rast u septembru na 3,4 odsto međugodišnje sa tri procenta u avgustu, i tako je dostigla najviši nivo u poslednjih 13 godina, pokazuju podaci objavljeni u petak, evropske statističke agencije Eurostat.

Rast potrošačkih cena u 19-članom monetarnom bloku je u najvećoj meri rezultat naglog poskupljenja energije, usled zaokreta cena nafte od oštrog pada tokom pandemije Covid-19, ali i posledica uskih grla u proizvodnji i transportu zbog kojih su cene trajnih proizvoda povećane za 2,3 odsto u odnosu na avgust, prenosi Tanjug pozivajući se na Reuters.

Zbog uzleta cena prirodnog gasa i uskih grla koja pogađaju sve, od proizvodnje automobila do proizvodnje računara, inflacija u evrozoni bi mogla do kraja godine da dostigne i četiri procenta, što je dvostruko više od cilja Evropske centralne banke (ECB), uoči relativno brzog pada početkom 2022. godine, koji banka očekuje.

Za sada, ECB ostaje pri svom narativu da će ovaj nalet inflacije brzo proći i da će rast cena nakon toga ostati ispod cilja u godinama koje dolaze.

Ipak, predsednica ECB-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) je ove sedmice izrazila oprezniji stav, ukazavši na povećan rizik od inflacije, iako je pozvala na strpljenje i upozorila da se ne reaguje naglo.

Tržišni ekonomisti u međuvremenu menjaju svoje viđenje situacije, tvrdeći da centralne banke možda potcenjuju rizik od inflacije.

Bazna inflacija u evrozoni, iz koje su isključene volatilne cene hrane i energije, a koju kreatori monetarne politike pomno prate, takođe je ubrzala rast u septembru na 1,9 procenata sa avgustovskog nivoa od 1,6 odsto.

Iako su sve nervozniji zbog inflacije, kreatori politike ECB-a će verovatno reagovati oprezno nakon što je gotovo jednu deceniju inflacija bila ispod ciljane stope banke.

ECB je saopštila ranije da je spremna da toleriše privremeni skok stope inflacije kako bi se osiguralo da se ona zaista vrati na ciljani nivo, podsećajući da je borba protiv slabašnog rasta cena zahtevala dosad neviđene mere, uključujući negativne kamatne stope i izdvajanje hiljada milijardi evra za kupovinu obveznica.

Ipak, s obzirom na to da će pandemijski program hitnih stimulativnih mera ove banke, vredan 1,85 biliona evra isteći sledećeg marta, u narednim mesecima će verovatno doći do umerenog pooštravanje politike ECB-a, zaključuje Rojters.