Udeo u vlasništvu kao poreski neutralna nagrada za ključne zaposlene

Iako je mehanizam dodeljivanja zaposlenima udela u vlasništvu kompanije u Srbiji na snazi još od 1. aprila 2020. godine, a interesovanje za takav vid nagrađivanja stalno raste, taj instrument i dalje se koristi relativno retko. To bi, međutim, moglo da se promeni uz pomoć „Vodiča za ESOP strukture u Srbiji“, koji je objavljen u saradnji Inicijative Digitalna Srbija i projekta „Srbija Inovira“, koji uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) sprovodi ICT Hub.

U razgovoru za Biznis.rs, autor Vodiča Milan Marinković, partner u WM Equity Partners, ističe da ESOP strukture nisu namenjene samo startapima ili IT sektoru, već ih mogu koristiti kompanije svih veličina, formi i delatnosti, ali savetuje da se ima na umu „ekonomska logika“ – koja kaže da o ESOP treba razmišljati tek kada se pokaže da poslovni model ima perspektivu.

Šta su ESOP strukture?

Vodič za ESOP strukture podseća da je u okvire domaće regulative početkom 2020. godine uveden novi institut „Finansijski instrument – pravo na sticanje udela“ kojim je regulisan institucionalni okvir kroz koji zaposleni i poslodavci mogu regulisati svoje međusobne odnose u vezi sa sticanjem udela u kompaniji od strane zaposlenog, a da se vrednost koju ostvaruje zaposleni ne smatra zaradom iz radnog odnosa, već kao participacija u kapitalnoj investiciji.

Detalji čitave procedure, uz objašnjenje svih pojmova, nalaze se u Vodiču koji je objavljen na Startap portalu ali osnovna ideja je da kompanija rezerviše određeni deo učešća u kapitalu radi kasnije distribucije zaposlenima. Kako stoji u Vodiču, zaposleni tada mogu dobiti udele u kompaniji kao deo svoje naknade ili kao bonus, a ESOP se takođe može koristiti kao način da se zaposlenima obezbede beneficije za odlazak
u penziju, pošto vrednost akcija može da raste tokom vremena.

Finansijski instrument – pravo na sticanje udela (FIPSU) predstavlja, inače, osnovni pravni instrument za realizaciju ESOP aranžmana u Srbiji, a sam proces sticanja udela strukturiran je kroz tri koraka: formiranje
rezervisanog sopstvenog udela, zatim sledi registracija i dodela FIPSU zaposlenima, dok je treći korak sticanje udela u kompaniji od strane imalaca FIPSU.

Ko bi trebalo da razmisli o ESOP-u?

„Često nam se obraćaju startapovi koji su na samom početku poslovanja, odnosno u prvoj fazi razvoja i još nemaju prihoda. Tada je još prerano razmišljati o ESOP, jer još nema vrednosti kapitala te kompanije niti bilo kakve potvrde da njihov poslovni model ima perspektivu“, objašnjava Marinković.

Kada je reč o startapovima, smatra da o ESOP najranije treba razmišljati onda kada je završena makar prva runda finansiranja, i dodaje da treba imati na umu da se ne radi o sistemu za „masovno“ nagrađivanje zaposlenih.

„Suština ESOP modela je da dugoročno veže menadžere i ključne zaposlene za kompaniju, i da oni dele učešće u rastu koji bi kompanija trebalo da ostvari“, objašnjava Marinković.

Poreski aspekt ESOP aranžmana

Kada je reč o poreskom tretmanu, naš sagovornik skreće pažnju na to da se u praksi dešava da se sklapaju različiti neimenovani ugovori kako bi se udeli u kompaniji preneli zaposlenima.

„To znači da se izlažu nepotrebnom riziku da snose poreske posledice, jer Zakoni o radu i porezu na dohodak građana imaju zajednički stav a to je da se svaka beneficija koju zaposleni ostvari u vezi sa radom smatra zaradom, pa moraju da se plate porezi i doprinosi“, objašnjava Marinković.

Naglašava da kod ESOP struktura sam Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije ili sopstvenih udela poslodavca ili akcija, opcija na akcije ili udela sa poslodavcem povezanog lica.

„Ukratko, ESOP transakcija ne smatra se oporezivim prihodom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, iako nastaje u okviru radnog odnosa. Takođe, ESOP transakcija opterećena je porezom na kapitalnu dobit ako takva dobit nastane“, kaže Marinković.

Upozorava, međutim, da je u Zakonu o porezu na dohodak građana navedena i tri izuzetka, kada se prihod od sticanja vlasničkog iz učešća u ESOP planovima ipak smatra zaradom i saglasno tome i oporezuje.

„Kako u tom delu ima prostora za određene nejasnoće i različita tumačenja, i u Vodiču smo savetovali dodatne konsultacije ili kontaktiranje Poreske uprave kako bi se sve nedoumice otklonile“, naglašava Marinković za Biznis.rs.