Sve veći broj proslava na tajnim lokacijama naterao je ugostitelje na ovaj potez

Udruženje noćnih klubova i barova traži ista pravila za sve

BiznisIntervjuIzdvajamoSrbijaTurizamU fokusuVesti

20.2.2021 09:01 Autor: Marija Jovanović

Udruženje noćnih klubova i barova traži ista pravila za sve Udruženje noćnih klubova i barova traži ista pravila za sve
Noćni barovi i klubovi ne rade već 11 meseci jer im je rad zabranjen, a po svemu sudeći neće skoro biti otvoreni. Tri meseca... Udruženje noćnih klubova i barova traži ista pravila za sve

Noćni barovi i klubovi ne rade već 11 meseci jer im je rad zabranjen, a po svemu sudeći neće skoro biti otvoreni. Tri meseca unazad, Udruženje noćnih barova i klubova pokušava da skrene pažnju na sve veći broj privatnih i kućnih proslava, kao i na žurke koje se odvijaju na tajnim lokacijama, zbog čega sada traže otvaranje svih ugostiteljskih objekata u Srbiji.

„Mi se zalažemo za delimično otvaranje. Tačnije, da se svim ugostiteljskim objektima – noćnim barovima, klubovima, kafićima i restoranima, dozvoli rad do 23 sata, uz pojačanu, sveobuhvatnu kontrolu“, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miša Relić i dodaje da su već skretali pažnju da će ovakve proslave dovesti do povećanja broja zaraženih jer se na njima mere ne poštuju i nema načina da se kontrolišu.

Foto: Tanjug

Prema njegovim rečima, činjenica je da pravila nisu ista za sve ugostitelje i da se mere ne sprovode svuda jednako, pa tako od 150 klubova u Beogradu, 140 ne radi i striktno poštuje pravila, dok deset klubova u Beogradu stalno krši mere, a pet, šest radi konstantno od početka pandemije.  

„Ljudska potreba za socijalizacijom je učinila da ovakve žurke i proslave zamene izlaske u one legalne i prijavljene klubove koji su zatvoreni zbog mera koje su na snazi, a u kojima bi mere lako mogle da se sprovode i kontrolišu. Mi tražimo produžetak radnog vremena i otvaranje uz striktno poštovanje mera. To znači da u kafiću ne može da bude 100 ljudi u bašti bez propisane distance, već da svi moramo da se ponašamo isto“, kaže Relić.

Kako objašnjava, bolje je da u klubu bude 100 ljudi na 400 kvadrata u objektu sa ventilacijom i osobljem koje će raditi po protokolu, nego da se organizuju kućne žurke gde će se u 20 kvadrata naći 20 ljudi.  

Foto: Tanjug

Planinski centri puni, niko ne poštuje propisane mere

Mi smo jedina zemlja u Evropi koja je dozvolila rad skijališta i planinskih centara, naglašava Relić i dodaje da se u prethodnih nedelju dana na svim slikama i video snimcima moglo videti kako se na popularnim planinama u Srbiji, na ski stazama i u kafićima ne poštuju mere, nema distance i niko od gostiju ne nosi masku.

„Svedoci smo haosa koji se dešavao u prethodnih nedelju dana, na stazama i po kafićima, kao i hotelskim restoranima, u kojima se nikakve mere nisu poštovale. Kopaonik, Zlatibor, Tara i ostali ski centri su prebukirani. Mediji bruje o tome kako je poseta za 20 odsto bolja u odnosu na prošlu godinu“, navodi predsednik ovog udruženja i pita se kako je to moguće kada bi prema merama svi hoteli trebalo da rade smanjenim kapacitetom.

Zimovanje na zlatiboru
Foto: TO Zlatibor

Zbog svega navedenog ostaje nejasno zašto se razmišlja o smanjenju radnog vremena ugostiteljskih objekata umesto o produženju do 23 časa, napominje Relić i ponavlja da noćni barovi i klubovi ne rade mesecima i da nemaju nikakve veze sa trenutnim povećanjem broja zaraženih. Kako kaže, nije problem u merama, već u onima koji ih ne poštuju i slaboj kontroli od strane nadležnih.

„Propišite drakonske kazne za one koji ne poštuju mere i neka se kazne primenjuju na sve. Kada se to zaista bude desilo, nikome neće pasti na pamet da ih krši, jer im se neće isplatiti. Ovako, cenu plaćamo mi koji mere poštujemo, dok prosperiraju oni koji ih krše“.

Klubovi i barovi najugroženiji među ugostiteljima

U Udruženju noćnih barova i klubova podsećaju da oni pripadaju delu ugostitelja koji su najugroženiji, a uz kolege iz industrije organizacije događaja oni su i jedini kojima je poslovanje zabranjeno od samog početka pandemije.

„Podržavamo što je država dva puta dala direktnu finansijsku pomoć hotelima, iako hoteli rade. Dva puta je pomoć data i prevoznicima, a pomoć su dobile i turističke agencije. Noćni klubovi i barovi nisu dobili nikakvu pomoć države, osim minimalaca za radnike, koji su nam zapravo samo nagomilali dugove u vidu doprinosa za periode kada nismo imali nikakve prihode, dok se troškovi za rente, takse i ostale dažbine samo gomilaju“, navodi Relić.  

Foto: Pixabay.com

Ipak, sve nade polažu u nadležne. Kako kaže naš sagovornik, već su imali sastanak sa premijerkom Anom Brnabić na kom su se složili da se noćnim barovima i klubovima mora direktno pomoći. Sastanak je organizovan i u Ministarstvu finansija gde su predstavnici klubova izložili svoje predloge i sada čekaju odgovor.

„Nadamo se da će ministar finansija Siniša Mali naći rešenje kako da nam se direktno pomogne. U stalnom smo kontaktu i sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem od koga smo dobili podršku, i tu se nadamo najbržoj reakciji i pomoći u vidu otpisa gradskih renti i lokalnih taksi“.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.