UDRUŽENJE POSLODAVACA PROTIVI SE POVEĆANJU MINIMALCA USRED PANDEMIJE Stižu reakcije na direktivu EU o minimalnim platama

Prošlonedeljni predlog direktive Evropske unije o minimalnim platama izazvao je negodovanje krovne organizacije poslodavaca Business Europe.

Odluku hrvatske Vlade o povećanju minimalne bruto plate u sledećoj godini sa 4062 kune (537 evra) na 4250 kune (562 evra), kritikovalo je Hrvatsko udruženje poslodavaca. Deo primedbi može se svesti na poruku „ne sada, ne u vreme pandemije“.

Iz Evropske komisije odgovaraju da se „dostojanstvo rada ne može dovoditi u pitanje ni u kriznim vremenima“. Upozorava se da je korona kriza posebno udarila sektore u kojima je više radnika sa niskim platama, kao što su trgovina i turizam, pa će kriza verovatno imati i jači uticaj na već ranjive radnike.

Dok se u Hrvatskoj rasprava o minimalcu verovatno neće voditi, jer je odluka u domenu izvršne vlasti, a povećanje nije dramatično, o evropskoj direktivi hoće, jer tek mora u Evropski parlament i Veće EU na izglasavanje, piše Jutarnji list.

Evropska direktiva ne propisuje nivoe minimalne plate, ali predlaže političke pakete koji će voditi dizanju tih plata.

To se odnosi na članice koje, kao Hrvatska, zakonski propisuju minimalac, a kolektivni ugovori u nizu sektora samo određuju iznos plate iznad tog minimuma, ili se to određuje isključivo kolektivnim ugovorima, kao što je slučaj u Danskoj, Italiji, Kipru, Austriji, Finskoj i Švedskoj.

Samo Portugalija osigurala pravi iznos minimalaca

Prateći dokumenti EK daju pregršt informacija, polazeći od one osnovne, da su u većini članica minimalne plate nedovoljne za pristojan život i/ili na njih pravo ne ostvaruju svi radnici.

Od 21 zemlje koja zakonski određuje minimalac, prošle godine je samo Portugalija osigurala da taj iznos ne bude ni ispod 60 odsto medijalne plate, niti ispod 50 procenata prosečne plate.

Što se Hrvatske tiče, iako je minimalna plata kontinuirano rasla poslednjih godina, i dalje je ispod 50 odsto medijalne plate. Tako je i u Estoniji, Malti, Irskoj, Češkoj, Letoniji, Nemačkoj, Holandiji i Grčkoj. U sedam zemalja je minimalac čak ispod 40 procenata prosečne plate (u Hrvatskoj je na oko 46 odsto).

Kolektivni ugovori znače

Podaci pokazuju da radnici u nisko plaćenim sektorima bolje prolaze u državama gde se nadnice određuju kolektivnim ugovorima, sa izuzetkom Italije.

Udeo radnika koji primaju minimalnu platu u EU jako varira. Tako je manje od pet odsto u Belgiji i Malti, a oko 20 procenata u Portugalu i Rumuniji. U Hrvatskoj je taj udeo gotovo 15 odsto.

Povećanje minimalaca, ističe EK, smanjuje nejednakost plata, održava domaću potražnju i jača podsticaj za rad, navodi se u studiji koja pokazuje da tri četvrtine ekonomskog troška većih minimalaca „iznesu“ potrošači, a samo četvrtinu kompanije.