Ugroženo globalno snabdevanje helijumom

Rat na Bliskom istoku ozbiljno ugrožava globalno snabdevanje helijumom, ključnim industrijskim gasom bez adekvatne zamene u brojnim visokotehnološkim sektorima.

Katar proizvodi oko trećine svetskog helijuma, ali su napadi na gasnu infrastrukturu primorali tu zemlju da obustavi proizvodnju. Istovremeno, Iran blokira Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih pomorskih arterija kroz koju Katar izvozi i prirodni gas i helijum.

Gubitak oko 30 odsto globalne ponude ovog gasa mogao bi imati ozbiljne posledice po medicinu, nauku i industriju, jer se radi o resursu čija je proizvodnja geografski ograničena i logistički zahtevna, piše Reuters.

Helijum ima nezamenljivu ulogu u medicinskoj dijagnostici, posebno u radu MRI skenera, gde se koristi za hlađenje superprovodnih magneta koji omogućavaju visokorezolutno snimanje tkiva.

Ovi magneti funkcionišu samo na ekstremno niskim temperaturama, a helijum je idealan jer ima najnižu tačku ključanja među svim elementima (−268,9°C). Pored medicine, tečni helijum je ključan i za rad velikih naučnih postrojenja poput Velikog hadronskog sudarača u Ženevi, gde se koristi za hlađenje magneta koji kontrolišu snopove protona. Svaki poremećaj u snabdevanju može usporiti istraživanja i rad ovih kompleksnih sistema.

Industrijska primena helijuma dodatno naglašava njegov strateški značaj. U proizvodnji poluprovodnika koristi se za uklanjanje kiseonika i vlage u kontrolisanim uslovima, kao i za hlađenje tokom ključnih faza obrade čipova.

Takođe je važan u svemirskoj industriji, gde se koristi za pritisak u rezervoarima goriva i čišćenje sistema, kao i u zavarivanju i proizvodnji optičkih vlakana. Njegove fizičke osobine — inertnost, mala masa i izuzetno niska temperatura ključanja — čine ga praktično nezamenljivim u mnogim procesima.

Iako je helijum drugi najzastupljeniji element u svemiru, na Zemlji je izuzetno redak i praktično neobnovljiv resurs.

Nastaje tokom milijardi godina radioaktivnim raspadom elemenata poput uranijuma i torijuma, a zbog male gustine lako “beži” iz atmosfere u svemir. Njegova proizvodnja je usko vezana za eksploataciju prirodnog gasa, jer se najčešće dobija kao nusproizvod u TPG industriji.

Upravo zbog toga, prekid proizvodnje gasa u Kataru automatski znači i pad proizvodnje helijuma, što dodatno pogoršava globalnu ponudu.

Lanac snabdevanja helijumom posebno je osetljiv jer zahteva specijalizovane kriogene kontejnere i transport kroz uska geopolitički rizična čvorišta poput Ormuskog moreuza.

Druge zemlje pokušavaju da smanje zavisnost — Kina razvija sopstvenu proizvodnju i istražuje nova nalazišta, dok Sjedinjene Američke Države raspolažu najvećim strateškim rezervama, posebno u Amarilu u Teksasu. Ipak, kratkoročno gledano, globalno tržište ostaje izuzetno ranjivo, a svaki produženi poremećaj mogao bi dovesti do nestašica i rasta cena u ključnim sektorima moderne ekonomije.