UMETNIČKE GALERIJE BELEŽE SMANJENU POSETU U DOBA KORONE Mlada publika biće tražena i posle pandemije

Finansijska kriza koja se nadvila nad čitavim svetom kao pretnja za vreme pandemije korona virusa nije mimoišla ni delatnosti iz oblasti kulture. Umetnici, u stvari, spadaju među najpogođenije kategorije stanovništva, imajući u vidu da je tokom potpunog zatvaranja došlo do obustave rada pozorišta, bioskopa i umetničkih galerija. Ni po olakšavanju mera njihov status nije se bitno popravio, jer su kanali za promociju njihovih dela mahom ostali sputani usled globalne situacije, ako eventualno izuzmemo online medije.

„Morali smo u hodu da adaptiramo naš način poslovanja. Pratili smo instrukcije vlasti, skraćivali radno vreme, dozvoljavali ulazak samo posetiocima koji nose maske, smanjivali broj ljudi u galeriji“, ističe Matija Božović, suvlasnik ugledne beogradske galerije Haos.

Prema njegovim rečima, u onom periodu kada su ponovo bile dozvoljene posete publike, primetno je bilo da je ona osetno smanjena, mada se situacija donekle popravila po septembarskom otvaranju izložbe radova Milije Nešića, kojom je svečano obeleženo i 25 godina rada galerije Haos, od osnivanja gotovo isključivo posvećene umetničkoj formi crteža.

Budućnost nije svetla bez mladih koji se razumeju u umetnost

Privatne umetničke galerije nalaze se u specifičnoj poziciji. Pošto ih ne finansira država niti lokalna samouprava, one su prinuđene da pronalaze alternativne izvore finansiranja kroz raspoložive konkurse i sponzorske ugovore.

„Poput naših kolega iz drugih privatnih galerija, i mi redovno učestvujemo na dva stalna godišnja konkursa, koje raspisuju Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kulture. Pošto su najčešće u pitanju svote u iznosima od nekoliko stotina hiljada dinara, teško da bismo mogli da nastavimo svoju misiju bez dodatne pomoći sponzora“, naglašava Božović.

Bezmalo svi galerijski prostori u privatnom vlasništvu prinuđeni su da posluju na taj način. Primera radi, najveći sponzor galerije Haos je kompanija SBB, galerije O3ONE Reifeissen Bank, dok galerija Muzeja Zepter ne bi mogla da organizuje svoje programe bez finansijske podrške istoimene fondacije.

Ipak, pored finansijske nesigurnosti našeg sagovornika podjednako brine i konstantni nedostatak mlađe publike, koji se osećao i pre proglašenja pandemije.

„Veliki deo naše publike predstavljaju redovni, verni posetioci, koji su upoznati sa domaćom umetničkom scenom i posećuju i druge galerije pored naše. Među njima ima veoma malo mladog sveta, a najčešće su to strani turisti ili pripadnici beogradskog kulturnog miljea“, objašnjava Božović.

Njegova galerija, baš kao i druge u našoj zemlji, i ranije su se suočavale sa mnogobrojnim ekonomskim i društvenim previranjima, ali teško da će moći da osigura i takvu, nesigurnu budućnost ukoliko izostane publike u mlađim naraštajima.