UNAPREDITI STATUS ZANATLIJA UZ NOVI ZAKON Nematerijalno nasleđe u službi lokalnog razvoja – projekat radi očuvanja starih zanata

Podrška nematerijalnom nasleđu u Srbiji je važna, jer ono može biti zamajac lokalnog razvoja, imajući u vidu da zanati izumiru i da je sve manje zanatlija koji bi mogli znanje da prenesu mlađim generacijama, rečeno je na Okruglom stolu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) „Nematerijalno nasleđe u službi lokalnog razvoja“.

Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED, Violeta Jovanović, izjavila je da je potrebna značajnija podrška države, kao i da se donese Zakon o zanatstvu, omoguće javni radovi u ovoj oblasti i da se proizvodi plasiraju prevashodno stranim ambasadama.

Dodala je da je na tom planu važna međusektorska saradnja – pre svega Ministarstva privrede, Ministarstva rada i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Jovanović je istakla da je važno da se unapredi status zanatlija i da uz mandat nove Vlade veliki broj mera koje bi tome doprinele i zaživi.

„Ugroženo nematerijalno nasleđe uz podršku može da bude zamajac lokalnog razvoja brojnih sredina, a da bi se to desilo neophodna je snažnija podrška države“, rekla je Jovanović.

Dodala je da je važno da starije zanatlije prenose znanje mlađim generacijama i da se tako sačuvaju stari zanati.

„Zanatlije nestaju. Iz dana u dan ih je sve manje. U opančarskom poslu ih ima svega nekolicina i uglavnom je reč o starijim ljudima“, naglasila je Jovanović.

Navela je da stotine žena u unutrašnjosti Srbije poznaje različite tehnike, ali im je potrebna podrška i podsticaj, kako bi se uspostavili kanali i mogućnosti za plasman proizvoda.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Tatjana Matić, navela je da je očuvanje starih zanata međuresorno pitanje koje je vrlo kompleksno i zahteva veću pažnju.

„Moramo raditi više i predanije i da sarađujemo, da se donese zakon koji bi bio koristan za zanatlije i pomogao očuvanju tradicije“, rekla je ona.

Dodala je da se kao važno pitanje nameće ko će biti čuvari tradicije, jer je starih zanata sve manje, kao i zanatlija, te da se mora razmišljati o tome na koji način da se deca upoznaju sa time i nauče posao.

Matić je dodala da je digitalizacija tradicije i nasleđa proces koji je započet pre pet godina, ali da je to ipak finalna aktivnost, a da je ono što prethodi podrška zanatlijama, edukacija, prenošenje znanja.

„Moramo imati ljude koji će se time baviti, da bi se to potom plasiralo na elektronskim platformama“, rekla je Matić.

Takođe je podsetila da elektronska trgovina preuzima primat i da su mnoge maloprodajne radnje usled novonastale situacije morale da zatvore svoja vrata i presele se na takve platforme.

Državna sekretarka i buduća ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić dodala da je potrebno da kroz obrazovanje u školama obezbedimo čuvare tradicija.

„Za starim rukotvorinama postoji potražnja među turistima, u dijaspori i diplomatiji i potrebno je da imamo sertifikovane proizvode, a potom možemo da govorimo o kanalima plasmana“, objasnila je.

Dodala je da elektronska trgovina jeste dobar put, jer će to do 2025. godine biti dominantan način prodaje.

„Za naše preduzetnike je važno da se nađu na online platformama, zbog čega smo na našim konkursima bili usmereni na podršku razvoju znanja i veština u oblasti IT”, dodala je Matić.

Savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije Ana Ilić istakla je da postoji veliki potencijal u spajanju starih zanata i kreativnih industrija i da bi kao primer mogla da posluži američka serija „Predstraža“, koja je snimana u Srbiji, u kojoj su angažovani srpski scenografi i kostimografi, koji su koristili našu nošnju i kostime.

„To je promocija naših zanata u svetskim razmerama“, kazala je Ilić i dodala da je to važno budući da neki zanati nestaju.

„Sinergija vodi do dobrih rezultata i treba da nađemo način da naše stare zanate povežemo sa modernim akterima u kreativnim industrijama“, navela je ona i dodala da je imajući to u vidu važna saradnja, umrežavanje i stalna komunikacija svih aktera.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Dejan Masliković izjavio je da Ministarstvo kulture veliku pažnju posvećuje nematerijalnom nasleđu i da stari zanati u Srbiji nemaju tretman koji bi trebalo da imaju.

Katarina Mandić, vlasnica zanatske radnje iz Pančeva, koja se bavi ručnim tkanjem narodne nošnje, kaže da taj posao radi već 11 godina, da podrška države kroz subvencije znači i da je važno da ona bude kontinuirana.

Ona je istakla da od tog posla može da se živi, ali mora mnogo da se radi. Dodaje da svoje proizvode plasira kako na domaćem tržištu, tako i u dijaspori.

Jedan od osnivača Etno mreže, Sofija Arsić, na panelu je rekla da deca žele da nauče da vezu i da, kao što hitro mrdaju palčevima po telefonima, tako isto veoma dobro vezu.

„Zato je potrebno omogućiti im makar fakultativno da uče tradicionalne veštine u školama. Ako ne dobijemo proizvođače, makar ćemo dobiti poštovaoce tradicije. Pored edukacije za očuvanje starih zanata, veoma je važno da kroz edukaciju dođemo i do kvalitetnih i dobro osmišljenih proizvoda, a nakon toga i da im obezbedimo plasman kroz otvaranje etno galerija u gradovima“, poručila je Arsić sa čime su se složili i ostali učesnici konferencije.

Na skupu je istaknuto da za podršku starim zanatima nova Vlada može da uradi veliki posao – Ministarstvo privrede da donese zakon o zanatstvu, Ministarstvo rada da podrži zanate kroz javne radove, a Ministarstvo spoljnih poslova da rukotvorine uključi u protokolarne poklone.

Okrugli sto je organizovan kao završni skup u okviru projekata Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija na temu digitalne pismenosti i online poslovanja, kao i Ministarstva kulture i informisanja o nematerijalnom nasleđu, koje realizuje Etno mreža.