USKORO ĆEMO TRGOVATI DIGITALNOM IMOVINOM Novi zakon uređuje trgovinu i prenos virtuelnih valuta

U Srbiji bi za pola godine trebalo da bude omogućeno trgovanje virtuelnim valutama i digitalnim tokenima, kao vrstama digitalne imovine, predviđeno je Predlogom zakona o digitalnoj imovini.

Taj zakonski predlog u načelu je prihvatio skupštinski Odbor za finansije, uz više finansijskih i poreskih predloga zakona koji će u utorak biti na dnevnom redu sednice Parlamenta.

„Digitalna imovina je elektronski zapis vrednosti koji može da se kupuje, prodaje, razmenjuje ili prenosi online“, objasnio je pomoćnik ministra finansija Filip Šanović.

On je naveo da se digitalna imovina može koristiti i kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu ona ne uključuje digitalne zapise valuta koji su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je urađena drugim zakonima.

„Virtuelna valuta nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstva razmene i ona može da se kupuje, prodaje, razmenjuje, prenosi i čuva elektronski. Predloženi zakon prati međunarodnu praksu po pitanju definisanja pojmova u okviru kripto imovine, a opisuje vrste usluga povezanih sa digitalnom imovinom“, kazao je Šanović.

Novim rešenjima uvodi se institut takozvanog „belog papira“ koji je u skladu sa međunarodnom praksom i koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine.

Šanović objašnjava da taj dokument sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Istakao je da predloženi zakon uređuje poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom i uslove pod kojima je dozvoljeno trgovanje digitalnom imovinom.

„Za pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom, potrebna je dozvola, kao i minimalni osnovni kapital koje je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Uvodi se registar založnih prava nad digitalnom imovinom“, naglasio je Šanović.

Predloženi zakon, navodi, predviđa i kaznene odbrebe u kojima se opisuju krivična dela i vrste i visina kazni u vezi sa radnjama sa digitalnom imovinom. Odbor za finansije u načelu je prihvatio i Predlog zakona o fiskalizaciji.

„Ideja tog zakona jeste da se uvede novi online sistem koji će biti zasnovan na novim tehničkim rešenjima, u cilju što efikasnijeg suzbijanja sive ekonomije, efikasnije Poreske uprave i što većeg prikupljanja sredstava u budžet. Podzakonski akti bliže će urediti tehnička rešenja“, navodi Slavica Savičić iz Ministarstva finansija.

Ona kaže da je novim rešenjima predviđeno da obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo izdaje fiskalni račun korišćem elektronskog fiskalnog uređanja.

„Taj uređaj je harvdersko i/ili softversko rešenje koje koristi obveznik fiskalizacije radi izdavanja fiskalnog računa i prenosa podataka o fiskalnim računima u sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave“, objašnjava Savičić.

Naime, predviđeno je da obveznik fiskalizacije koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa i potvrdu identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom.

Takođe, kako je istaknuto, Poreska uprava će uspostaviti registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja, čija je upotreba odobrena.

„Predlaže se da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi obavi prenos podataka o izdatom fiskalnom računu putem stalne internet veze u realnom vremenu“, naglasila je Savičić.

Ona dodaje da ako ti podaci ne mogu da se dostave u realnom vremenu usled prekida internet veze ili ako ona nije dostupna na mestu prometa, predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi.

Kako je predviđeno, zakon bi trebalo da bude u primeni od 1. januara 2022. godine.