UVOZNI BUM SVINJSKOG MESA – TRGOVAČKI INTERES BEZ EKONOMSKE LOGIKE Ogromne količine stižu iz zemalja koje imaju problem sa plasmanom u Kinu

Svinjsko meso poslednjih sedam, osam godina doživelo je uvozni bum koji je dostigao više od 50 miliona dolara. Naši prerađivači značajnim količinama mesa snabdevaju se pre svega iz Nemačke, Švedske i Danske, koje imaju problema sa plasmanom u Kinu, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Srbija nema potrebu da uvozi svinjsko meso i to je interes, pre svega, komercijalnih prerađivača. Zbog međunarodnih problema u prometu, koji su izazvani svinjskom kugom i sličnim problemima, zaustavljeni su tokovi roba, te je u nekim zemljama koji su veliki proizvođači, došlo do pada cena, objašnjava naš sagovornik.

„To je motivisalo naše prerađivače da se značajnim količinama svinjskog mesa snabdevaju iz inostranstva. Pre svega iz Nemačke, Švedske i Danske, koje imaju problema sa plasmanom mesa u Kinu“, napominje Prostran.  

Prema njegovim rečima, to je apsolutno nepotrebno, ali na to niko ne može da utiče imajući u vidu liberalno tržište, potpisan SSP sporazum i interese kompanija i profita.

„Prerađivači su našli svoje ekonomske interese. Država je potpisala mnoge sporazume o slobodnoj trgovini i nema više instrumenata da zabrani, osim ukoliko bi se pojavila određena bolest ili zaraza, koja može da ugrozi čitavu zemlju“, navodi Prostran i dodaje da je svinjsko meso prva stavka u uvozu srpskog agrara, iako naša zemlja ima dugu tradiciju i proizvodi vrlo kvalitetno svinjsko meso.

„Uglavnom se uvoze smrznute svinjske polutke koje idu u preradu. Iako ne znamo koliki su rokovi do isteka, sigurno je da se ono uvozi u zdravstveno ispravnom stanju. Ipak, mislim da je najbolje domaće, sveže meso koje kada koristite znate da jedete kvalitetno i sigurno“, smatra naš sagovornik.

„To što je u poslednjih sedam, osam godina svinjsko meso naš uvozni bum, to apsolutno ne trpi nikakvu ekonomsku logiku sa stanovišta domaće proizvodnje i bilansa, ali trpi trgovačku logiku„, napominje Prostran.

Srbija je, nažalost, i dalje zemlja sirovina i poluprerađevina, objašnjava on i dodaje da su kod nas vodeće stavke u izvozu kukuruz, pšenica, kao i voće, a pre svega malina.  

„Ove godine imamo tri milijarde dolara izvoza i u svakom slučaju izvoz nam je u odnosu na uvoz pozitivan. On može biti i mnogo veći, ali na svetskom tržištu vladaju razni zakoni neoliberalnog kapitalizma, koji su surovi i koji zbog određenih pandemijskih problema u trgovini stvaraju nelojalnu konkurenciju. Viškovi roba se stvaraju u zemljama, pre svega EU i treba se izboriti sa tom konkurencijom koja je teška i žestoka“, zaključuje Prostran.