Uvoznici se nadaju povratu 175 milijardi dolara prihoda

Više od 175 milijardi dolara prihoda od američkih carina moglo bi da bude vraćeno uvoznicima ukoliko Vrhovni sud SAD presudi protiv širokih vanrednih carina koje je uveo predsednik Donald Tramp (Donald Trump), procenili su ekonomisti Penn-Wharton budžetskog modela (PWBM).

Njihova procena zasniva se na detaljnom modelu koji analizira carinske stope po proizvodima i državama, uključujući dažbine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA). Prema rečima Lajsla Bolera iz PWBM-a, model koristi podatke o uvozu iz američkog Zavoda za popis stanovništva, obuhvata oko 11.000 kategorija proizvoda i 233 zemlje i primenjuje statističke metode za procenu Prihoda, prenosi Reuters.

Vrhovni sud bi mogao uskoro da odluči o zakonitosti carina uvedenih na osnovu IEEPA. Ako ih proglasi nezakonitim, očekuje se da će uvoznici zatražiti povraćaj sredstava od američke Carinske i granične službe za dažbine plaćene tokom protekle godine. Iako je Tramp često isticao da carine donose značajan prihod budžetu, Kongresna kancelarija za budžet procenjuje oko 300 milijardi dolara godišnje u narednoj deceniji, postoji mogućnost da bi veliki deo tog novca morao da bude vraćen ukoliko sud presudi protiv administracije.

Iznos potencijalnih povraćaja od 175 milijardi dolara veći je od ukupnih budžetskih izdvajanja za 2025. godinu za Ministarstvo saobraćaja (127,6 milijardi dolara) i Ministarstvo pravde (44,9 milijardi dolara) zajedno. Prema procenama PWBM-a, od februara 2025, kada je Tramp počeo da uvodi carine na osnovu IEEPA, prikupljeno je oko 179 milijardi dolara, uz dnevni prihod od približno 500 miliona dolara. Dodatne analize podataka Carinske službe ukazuju na sličan raspon, između 175 i 176 milijardi dolara.

Carinska služba je poslednje podatke o naplaćenim dažbinama objavila sredinom decembra, kada je ukupan iznos procenjen na 133,5 milijardi dolara. Neto naplate su obično nešto niže zbog naknadnih korekcija i povraćaja.

Model takođe beleži česte izmene carinskih stopa, uključujući smanjenja nakon trgovinskih sporazuma. Na primer, Južnoj Koreji je stopa u novembru smanjena sa 25 na 15 odsto. Istovremeno, uvedene su i dodatne kaznene carine, poput one od 40 odsto prema Brazilu, dok su kasnije ukinute dažbine na određene brazilske proizvode poput kafe, govedine i kakaa.

Američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) izjavio je da Ministarstvo finansija može bez problema da pokrije eventualne povraćaje, ali je izrazio uverenje da će Vrhovni sud potvrditi zakonitost carina. Ministarstvo planira da održi visoke gotovinske rezerve, oko 850 milijardi dolara krajem marta i 900 milijardi krajem juna.

U poslednjim mesecima Ministarstvo finansija beleži znatan rast prihoda od carina, oko 20 milijardi dolara mesečno više nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu su u januaru ukupni carinski prihodi iznosili 27,7 milijardi dolara. Zvaničnici Trampove administracije navode da će, ukoliko sud ospori carine po IEEPA, razmotriti druge pravne osnove za ponovno uvođenje sličnih mera.