(VIDEO) Uz probleme zbog pandemije, dešavanje u Suecu je kap koja je prelila čašu muka svetske ekonomije

Brod koji je već četvrti dan nasukan u Sueckom kanalu preti da potpuno blokira globalnu ekonomiju. Britanski pomorski list „Lloyd’s List“ izneo je procenu da vrednost tereta koji svakodnevno prolazi kanalom iznosi u proseku 9,7 milijardi dolara. U jednom danu ka Zapadu putuje roba vrednosti 5,1 milijardu dolara, dok ka Istoku idu proizvodi vredni 4,6 milijardi dolara. Prema njihovoj računici, blokada broda Ever Given košta oko 400 miliona na sat!

„Prosečan broj brodova koji svakodnevno prolaze kroz kanal je 93. To znači da je do petka blokirano skoro 300 brodova, a mogle bi proći i nedelje pre nego što se Ever Given oslobodi“, navode u britanskom listu namenjenom svetskom pomorstvu.

Vlasnici firmi širom sveta ne prestaju da prate dešavanja na Suecu, preko „MyShipTracking“. Jasno je da je gužva na obalama Egipta sve veća. Operacija izvlačenja broda bi, sve je izvesnije, mogla trajati nedeljama, a kompanija koja je vlasnik Ever Givena – Shoei Kisan Kaisha uputila je izvinjenje zbog štete koju će ova nesreća napraviti svetskoj trgovini. Dodatni problem stvoriće se i nakon što se Suec oslobodi, jer će, kažu stručnjaci, neminovno doći do zagušenja u lukama i kašnjenja u unutrašnjem prevozu.

Pokušaj izvlačenja broda iz plićaka u petak nije uspeo. Sada je planirano ispumpavanje vode iz unutrašnjosti broda, a očekuje se dolazak još dva tegljača u nedelju, koji bi, zajedno sa postojećim, trebali da pokušaju da pomere kontejnerski brod.

Predstavnik vlasti Sueckog kanala (SCA) rekao je da su za subotu planirana najmanje dva pokušaja izvlačenja broda iz plićaka kada nadođe plima . Vreme tih pokušaja zavise od plime, izveštava agencija AP.

Japanska kompanija Shoei Kisen, koja je vlasnik kontejnerskog broda, saopštila je da je otpremljeno najmanje 10 tegljača za pomoć u operacijama na Sueckom kanalu. Radnici trebaju iskopati obale i morsko dno u blizini pramca broda kako bi ga pokušali izvući iz plićaka kada krene plima. Uklanjanje kontejnera s broda takođe je u planu, ukoliko ne uspe akcija njegovog odvajanja od obale.

Prema podacima agencije za brodarstvo Leth, na prolaz kroz Suec čeka oko 280 plovila. Još desetak njih ide prema kanalu.

Među brodovima koji čekaju nalaze se teretnjaci koji prevoze sve vrste roba, od žitarica do cementa, nafte i hemikalija, kao i osam brodova koji prevoze žive životinje i tankere za vodu.

Juče je Uprava Sueckog kanala objavila da će timovi iz SAD doći da pomognu, kako bi se brod što pre oslobodio i pomorski saobraćaj ponovo vratio u redovne tokove.

Kako je pandemija napravila već dovoljno problema širom sveta, što zbog zatvaranja zemalja, to i zbog pokušaja ojačavanja ekonomskog uticaja nekih država, dešavanja sa zaglavljenim brodom malo većim od Empire State Building-a na obalama Egipta, a koji su svetski mediji nazvali „kamenom u bubregu svetske ekonomije“, dodatno su pokrenuli pitanja supstitucije uvoza roba iz Azije zemalja širom sveta, a posebno Amerike.

Ova situacija, jasno je svima, neće imati trajni uticaj na globalnu ekonomiju, ali pokazuje još jednu tačku ranjivosti lanaca snabdevanja. Upravljanje snabdevanjem praćeno je sa sve više rizika, pa su neke od kompanija već krenule da razmišljaju o mogućim ulaganjima u industrijske firme koje ne bi bile u ovoj meri dislocirane od kupaca.

Kako je cena nafte porasla odmah nakon objave vesti o zaglavljenom brodu u Suecu, oglasili su se stručnjaci ING-a, međunarodne konsultantske kuće specijalizovane za rad sa kompanijama u oblasti nafte i gasa. Prema njihovim tvrdnjama, što duže bude trajao ovaj poremećaj, veći će broj rafinerija, odnosno kupaca biti prinuđeno da se obrati spot tržištu kako bi obezbedili snabdevanje sa drugih mesta.

Međutim, osim uticaja na cene barela sirove nafte – Brent je sada blizu 62 dolara – postoje i drugi segmenti u kojima se cene mogu znatno promeniti u narednim nedeljama. 

Nažalost, jednogodišnje iskustvo sa pandemijom pokazuje da je sličan trend već primećen u vremenu blokada zbog restriktivnih epidemioloških politika. Fabrike širom sveta su se morale ili zatvoriti ili pribeći skupoj avio isporuci sirovina i delova. Istovremeno, potražnja za medicinskim proizvodima je porasla, dok je prodaja ostalim roba pala, što je nateralo menadžere širom sveta da preraspodeljuju svoje resurse u hodu.

Prema podacima kompanije Barron’s-a, Honeywell International je, na primer, otvorio deset proizvodnih kapaciteta za proizvodnju maski i senzora za respiratore.

Izvršni direktor General Electric-a, Larry Culp, u izjavi za američke medije kaže da u vlastitim pogonima koriste tehnike prilagodljivog upravljanja. Statistički pristup rešavanju problema radi poboljšanja svih operativnih aspekata kompanije, među kojima se posebno ističe upravljanje lancem snabdevanja.

„S organizacijskog gledišta dobro nam je išlo, smanjili smo broj fabrika i centara distribucije i stvorili smo lanac snabdevanja koji je manje-više regionalni“, objašnjava Culp.

U tom smislu, Andrew Obin, industrijski analitičar iz Bank of America,  juče je podsetio na poslednju poruku koju je poslao svojim klijentima koji su planirali preseljenja.

„Posle ovog dešavanja bez presedana u Sueckom kanalu, jasno je da su na dobitku oni koji su se opredelili na domaći model poslovanja“, ističe Obin i podseća da je opasnosti dosadašnjeg modela lanaca snabdevanja shvatilo sve više kompanija. Navodi i da je Intel najavio investiciju od 20.000 miliona dolara za izgradnju dva pogona za proizvodnju poluprovodnika u Americi. Reč je, podseća Obin, o istoj liniji koju ima i Samsung proizvodnja poluprovodnika na Tajvanu i dodaje da Intelova najava predstavlja tek prvi korak u mogućem preokretu.

Ovaj se stručnjak kladi da će trend preseljenja pomoći nekim kompanijama, kao što su Parker-Hannifin, Rockwell Automation, Eaton, Fortive, Emerson Electric i PTC da donesu slične odluke, ističući da je reč o izuzetno profitabilnim firmama.

Obin se, ipak, ograđuje da je moguće zameniti baš sve.

„Uprkos činjenici da su tehnologije kao što je Zoom generisale veću globalnu digitalizaciju, omogućavajući bilo kome da razgovara s bilo kime u svako doba, roba se i dalje mora proizvoditi i trošiti na lokacijama fizičkim putem“, zaključuje analitičar Bank of America.

Suecki kanal, koji razdvaja Afriku od Azije, jedna je od najprometnijih pomorskih trgovinskih ruta na svetu, kojom se obavlja skoro 12 odsto ukupne svetske trgovine. Tečni prirodni gas, sirova nafta i derivati koji se prevoze preko ovog kanala, imaju udeo do deset odsto u globalnom brodskom prevozu energenata. Alternativi pravac za brodove je ruta preko Rta dobre nade, kojom se zaobilazi rog Afrike, a koji produžava putovanje između Zapada i Istoka za desetak dana.