Vatrena retorika i nastavak sukoba

Druga runda pregovora Kijeva i Moskve zakazana je za 2. mart, dok Kremlj naglašava da ruska vojska ne gađa civilne ciljeve u Ukrajini, kao i da je otvoren koridor za napuštanje opkoljenog grada Marijupolj. Istovremeno, britanski premijer Boris Džonson (Boris Johnson), koji se nalazi u poseti Varšavi, poručio je da su zapadni saveznici spremni za „produženu krizu“.

Džonson je optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da je „pokidao svaki princip civilizovanog ponašanja među državama“, svojim napadom na Ukrajinu. Džonson je sukob opisao kao „Putinov rat“, dodajući da je ruski lider „pokrenuo agresorski rat na našem kontinentu“, prenosi Financial Times. On je dodao da Rusija neće uspeti da zadrži Ukrajinu i da će biti suočena sa „nemilosrdnim ekonomskim pritiskom“.

Britanski premijer je istakao da zapadni saveznici istražuju dodatne mere pritiska na Rusiju, kao i isključivanje (još) ruskih banaka iz međunarodnog sistema za plaćanje SWIFT, zamrzavanje ruske imovine i sankcionisanje onih koji su bliski Putinovom režimu. Džonson je rekao da će Velika Britanija uputiti humanitarnu pomoć Ukrajini u vrednosti 200 miliona funti. „Mogu da kažem iskreno, zonu zabrane letova iznad Ukrajine ne možemo da uvedemo zato što bi to dovelo do direktnog sukoba sa Rusijom“, rekao je Džonson, prenosi Sputnik.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otkazao je put u Ženevu na konferenciju UN o razoružanju, jer njegov avion ne bi mogao da prođe kroz vazdušni prostor koji je Evropska unija zatvorila za ruske avione u okviru sankcija Moskvi, prenosi Reuters, pozivajući se na Ria Novosti.

Kako prenosi Advance on se obratio putem video veze, a evropski i drugi saveznici napustili su salu tokom njegovog izlaganja. „Za nas je neprihvatljivo i suprotno temeljnim načelima Sporazuma o neproliferaciji da je američko nuklearno oružje i dalje prisutno na teritoriji nekih evropskih zemalja. Krajnje je vreme da se američko nuklearno oružje vrati kući, a da se infrastruktura u Evropi povezana s tim oružjem potpuno demontira“, rekao je Lavrov.

Šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba izjavio je da su pregovori sa Rusijom nužni, ali da Kijev neće učestvovati u njima ukoliko Rusija bude ispostavljala samo svoje ultimatume. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da će napasti mesta koja pripadaju ukrajinskoj službi bezbednosti i jedinici za specijalne operacije, a cilj tih napada je sprečavanje „informacionih napada“ na Rusiju, prenosi TASS. Ministarstvo je pozvalo stanovništvo da napusti ta područja.

Bivši ruski predsednik i zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev reagovao je na izjavu francuskog ministra finansija Žan-Iv Le Drijana (Jean-Yves Le Drian) koji je naveo da će EU voditi „totalni ekonomski i finansijski rat“ protiv Rusije. „Danas je neki francuski ministar rekao da su objavili ekonomski rat Rusiji. Pazite šta govorite, gospodo! I nemojte da zaboravite da su se u ljudskoj istoriji ekonomski ratovi često pretvarali u prave ratove“, odgovorio je Medvedev na francuskom jeziku u poruci na Twitteru.

Mediji pominju nekoliko desetina kilometara dugačak konvoj ruske vojske koji se kreće prema Kijevu. Prema nezvaničnim informacijama od popodneva konvoj se nalazi na oko 30 kilometara daleko od Kijeva. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da napad ruske artiljerije na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini predstavlja „državni terorizam“ i pozvao je međunarodnu zajednicu da to prizna. On je naveo da su Kijev i Harkov glavne mete ruskog napada.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da u ovom trenutku ne vidi razlog za povećanje borbene gotovosti „nuklearnih snaga“ severnoatlantske alijanse. „Uvek ćemo činiti sve što je neophodno za zaštitu i odbranu naših saveznika, ali smatramo da ne postoji potreba da se sada menja nivo borbene gotovosti NATO“, rekao je Stoltenberg, prenosi Sputnik, pozivajući se na AP.