Važnije je gde se pare troše, nego koliki je dug

Vreme je da Evropska centralna banka otpiše veliki deo javnog duga zemalja članica Evrozone, apel je koji je uputilo preko 100 ekonomista, političara i aktivista širom Evrope, Kristin Lagard, predsednici ECB.

U pismu koje su, između ostalih, potpisali Thomas Piketti, Laszlo Andor, Paul Magnette, Nicolas Dufrene, konstatuje se da od ukupnog duga koje imaju evropske države, 25 odsto čini dug prema „njihovoj“ banci. Znači, dodaju oni, građani Evrope koji duguju sami sebi, moraju dodatno da se zadužuju na drugoj strani, da plaćaju više poreze ili dodatno štede, da bi sebi, odnosno „svojoj“ ECB vratili dugove.

„Kao ekonomisti i zabrinuti građani mnogih zemalja EU, smatramo da je naša dužnost da ukažemo na činjenicu da bi ECB mogla svojim državama odmah da pruži sredstva za njihov zeleni oporavak, ali i da im pomogne u saniranju teške socijalne, kulturne i ekonomske štete koju su naša društva pretrpela tokom razornog dejstva pandemije Covid-19“, navodi se u otvorenom pismu 100 ekonomista predsednici ECB.

Rasprava o otpisu dugova Evropske centralne banke dobila je ozbiljan zamah u Francuskoj, Italiji, Luksemburgu, Belgiji i u hodnicima evropskih institucija, pa i kod predstavnika same ECB, kao i ministarstava finansija država evrozone.

„Naš argument nije da zaštitne mere nisu sprovedene. Ali, to je i dalje uglavnom nedovoljno. Evropski plan oporavka zasnovan je na jedva 300 milijardi evra subvencija tokom tri godine, što je daleko od dve milijarde evra, koliko je tražio Evropski parlament. Treba li podsetiti da je, pre pandemije, ukazivano na potrebu ozbiljnih dodatnih investicija za finansiranje ekološke tranzicije u Evropi“, ističe se u pismu upućenom Lagardovoj.

Predsednica Evropske centralne banke priznaje da su potpisnici apela za otpis javnog duga u pravu kada kažu da će „sve zemlje evrozone iz ove krize izaći sa visokim nivoom duga“.

„Ali, nema sumnje da će oni to moći da vrate. Ova godina biće godina oporavka, mada ne očekujemo da se evrozona vrati na nivo pre pandemije do sredine 2022. godine. Međutim, smatram da bi bilo mnogo korisnije kada bi se energija potrošena na traženje argumenata za otpis dugova od strane ECB utrošila na raspravu o tome kako se ti dugovi koriste. Za šta će se koristiti javna potrošnja? U koje sektore budućnosti treba ulagati? To su ključna pitanja danas“, navodi Lagard.

Prof. dr Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta, inače stručnjak za javne finansije, a posebno pitanja javnog duga, konstatuje u razgovoru za portal Biznis.rs da je „korona kriza došla u veoma nezgodnom trenutku za EU“.

„Većina država EU se još uvek nije oporavila od Svetske ekonomske krize. Krajem 2019. godine, razvijene zemlje Zapadne Evrope bile su gotovo pred recesijom. Ekspanzivna monetarna politika koja je, sa zakašnjenjem, vođena od 2014. godine, dovela je do pada EURIBOR-a na negativne vrednosti. Time je instrument monetarne politike, kao jedan od mogućih instrumenata za ublažavanje krize prouzrokovane pandemijom, bio faktički „potrošen” i nedostupan. Sa druge strane, u nedostatku boljeg rešenja za sprečavanje ekonomskog kolapsa većine država u Evropi, dozvoljeno je članicama zaduživanje preko zacrtanih limita, a sve pod plaštom borbe protiv korone“, konstatuje prof. Radosavljević.

On dodaje da je posledica toga bio veliki skok javnog duga u Evropi, koji je u nekim članicama dostigao kritične vrednosti, kao na primer u Italiji.

„Istovremeno, suspendovana je u najvećoj meri kontrola državne pomoći, što je dovelo do suboptimalnog korišćenja sredstava. U ovom trenutku, takva politika je još u toku. Imajući to u vidu, mislim da bi zemlje EU trebalo da uvedu efikasniju kontrolu trošenja i zaduživanja tokom krize. Pre svega, efikasniji i transparentniji sistem pomoći, koji bi bio fokusiran na sektore koji su najviše pogođeni krizom“, zaključuje prof. Radosavljević.

Zatim, kako ističe prof. Radosavljević, važno je podsticanje tražnje tamo gde to ima smisla kako bi sektor preživeo, kao što je turizam, a gde podsticaja nema. Naravno, prioritet je i ulaganje ogromnog napora u ubrzanje procesa vakcinacije. To će, dodaje on, dovesti do smanjenja potrebe za zaduživanjem i do stabilizacije javnog duga.

„Što se tiče postojećeg javnog duga, otpis istog je uvek rizičan u smislu kreiranja moralnog hazarda. Ipak, kako je korona dovela do značajnih socio-ekonomskih promena u svetu, mislim da će biti potreban i nekakav inovativni pristup za stabilizaciju i smanjenje javnog duga u narednom periodu. U tom smislu, a pod pretpostavkom kreiranja efikasnog mehanizma kontrole, programi “zamene” duga investicijama mogli bi da budu jedno od rešenja. To ne bi bio prvi put da su takva rešenja korišćena. Dakle, umesto čuvanja svojih pozicija, za sve bi bilo dobro da ECB zajedno sa zemljama dužnicima proba da nađe određeni nivo fleksibilnosti, makar dok se zemlje ne vrate na ekonomski nivo pre krize“, naglašava prof. Radosavljević.