Vekna hleba skuplja i do deset dinara

Hleb je poskupeo od pet do 10 dinara. Očekuje se i porast cena pekarskih proizvoda, odnosno bureka i svih vrsta peciva. Potrošačka korpa u poslednjih 10 godina skuplja je za čak 86 odsto. Prema tvrdnjama direktora Sektora za analitiku PKS, Bojana Stanića, sve ovo što danas vidimo u ekonomskim kretanjima, uključujući i porast cena, jesu posledice najvećeg udara koji je pretrpela svetska privreda, u poslednjih nekoliko decenija, a neki kažu i od Drugog svetskog rata.

„Neke posledice su dobre, kao što je oporavak svetske privrede, a neke su loše zato što postoji još ugroženih delatnosti, a i potrošači moraju sada izdvojiti više novca za osnovne namirnice“, navodi Stanić za TV Prva.

Dodaje i da je ključ za razumevanja ovih, ali i drugih najavljenih poskupljenja u shvatanju onoga što se dešava na tržištu sirovina.

„Konkretno, kada govorimo o žitaricama, na međunarodnom tržištu kada se meri cena u dolarima, kukuruz je od početka godine porastao za oko 60 procenata. Sa druge strane, pšenica je porasla za oko 20 procenata, što se naravno odražava i na privredu Srbije. Nafta, koja je već počela da raste od druge polovine prošle godine“, objašnjava Stanić.

Ističe da treba da imamo na umu da sada na globalnom nivou raste cena prehrambenih proizvoda, iz nekoliko razloga.

„Na primer, prošle godine je u određenim delovima sveta je značajno pala proizvodnja, sa oporavkom kreće da se oporavlja tražnja, sa druge strane imate vremenske uslove koji nisu isti u svim delovima sveta, imate porast troškova transporta, zbog porasta cene nafte i, naravno, postoje određene promene u ponašanju stanovništva, što je direktna posledica pandemije. I samim tim, što se tiče mehanizma ponude i tražnje, kada postoji povećana tražnja, tržište to reguliše tako što raste cena“, navodi Stanić.

Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da su hleb i pekarski proizvodi očigledno „unosan biznis“ i da će trgovci i proizvođači koristiti sve da dođu do nekog ekstra profita. Navodi da ima i mnogo malverzacija, kada je reč o kvalitetu.

„Na primer, crni hleb se pravi od brašna T-1100, a samo dva mlina u Srbiji proizvode to brašno. I recimo, kada kupite negde ražani hleb, koji je od 70 odsto ražanog brašna, vi nemate metodologiju na osnovu koje možete jasno da utvrdite da li se zaista u tom hlebu nalazi 70 odsto ražanog brašna. Inspekcija bi tu morala da prekontroliše dokumentaciju i da utvrdi da li je, recimo, određeni proizvođač zaista nabavio tu količinu brašna, pa da se onda na taj način utvrđuje da li taj hleb, koji je on proizveo u toku godine, zaista ima tu količinu brašna“, objašnjava Alfirović, za TV Prva.

Sličnog stava je i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

„Osnovni razlog za povećanje cena hleba, pa i drugih proizvoda i usluga, nalazi se u nastojanju proizvođača i trgovaca da maksimizuju svoje profite. Praktično, da na određen način pokriju ono što su posledice otežanih uslova poslovanja u vreme pandemije“, navodi Bogosavljević.