VELIKA NEIZVESNOST UOČI IZBORA U SAD Amerika između „ekonomskog i biološkog preživljavanja“

AnalizaIzdvajamoSvetU fokusuVesti

4.9.2020 13:49 Autor: Vladimir Jokanović 0

VELIKA NEIZVESNOST UOČI IZBORA U SAD Amerika između „ekonomskog i biološkog preživljavanja“ VELIKA NEIZVESNOST UOČI IZBORA U SAD Amerika između „ekonomskog i biološkog preživljavanja“
Do predsedničkih izbora u SAD ostalo je još dva meseca, a zemlju potresa najveća kriza od Drugog svetskog rata, zapravo više uzročno posledičnih kriza... VELIKA NEIZVESNOST UOČI IZBORA U SAD Amerika između „ekonomskog i biološkog preživljavanja“

Do predsedničkih izbora u SAD ostalo je još dva meseca, a zemlju potresa najveća kriza od Drugog svetskog rata, zapravo više uzročno posledičnih kriza istovremeno. Zdravstvena kriza usled pandemije Covid-19 izazvala je neslućenu ekonomsku krizu, koju odlikuju visoka stopa nezaposlenosti, visok spoljnotrgovinski deficit i pad vrednosti dolara, a rezultat tih faktora je duboka recesija i pad BDP u drugom kvartalu 2020. godine za čak 31,7 odsto.

Pomenute nevolje produbile su političku krizu koja u različitim oblicima faktički traje još od 2016. godine kada je Donald Tramp (Donald Trump) izabran za predsednika SAD. Prema oceni Milana Mišića, nekadašnjeg stalnog dopisnika Politike iz Vašingtona i bivšeg glavnog urednika tog dnevnog lista, običaj je da se svaki predsednički izbori u SAD smatraju svojevrsnim referendumom o aktuelnom predsedniku i njegovim upravljanjem zemljom u prvom mandatu.

„Tramp je do početka ove godine imao čvrst adut: ekonomiju u usponu, istorijski nisku stopu nezaposlenost i postojani rast berzanskih indeksa. To je međutim pokvarila svetska zdravstvena kriza u kojoj je, iznenađujuće, Amerika prošla znatno gore od drugih razvijenih zemalja – od početka pandemije drži svetski rekord po broju zaraženih korona virusom i broju podleglih“, naveo je Mišić za Biznis.rs.

Foto: Tanjug/AP

Prema njegovim rečima za ovakvo stanje javnost uglavnom okrivljuje Trampa, jer je na početku epidemije u SAD umanjivao opasnost od zaraze ili je povlačio neadekvatne poteze, iako je Tramp tvrdio da bi situacija bila drastično gora da nije njega i njegovog liderstva.

„Rezultat toga bilo je drastično urušavanje ekonomije i nagli porast nezaposlenosti. Ekonomske prilike se doduše postepeno popravljaju, ali se i dalje polemiše čemu dati prednost: biološkom ili ekonomskom preživljavanju“, ocenio je Mišić, dodajući da je ekonomija uvek važna za opredeljenje američkih birača i predstavlja meru uspešnosti tamošnje politike u većoj meri nego drugde.

Kolumnistkinja Nedeljnika, Ljiljana Smajlović, navela je u izjavi za Biznis.rs da je Tramp pre pandemije bio izraziti favorit, i to najviše zbog snažne američke ekonomije. „Covid-19 zadao je težak udarac Trampu i aktuelni predsednik u istraživanjima javnog mnenja sada upadljivo zaostaje za protivkandidatom Džoom Bajdenom (Joe Biden). Ipak, Amerikanci u istraživanjima više veruju Trampu nego Bajdenu, jedino kada je reč o tome ko bi bolje umeo da oporavi ekonomiju posle epidemije. To je važno svim Amerikancima, mada Republikanci glasnije od konkurencije navijaju za smanjenje poreza. A Tramp im upravo to obećava za narednu godinu, navela je Ljiljana Smajlović.

Foto: Tanjug/AP

Mišić smatra da Tramp i njegov štab u završnici kampanje i pandemiju i ekonomiju smišljeno guraju u drugi plan, nastojeći da svojim zapaljivim izjavama koje su reakcija na građanske nemire koji su poslednjih meseci u pojedinim delovima zemlje izbijali raznim povodima, kao centralnu temu nametnu „red i mir“, optužujući pritom protivnički tabor demokrata i njihovog predsedničkog kandidata Džo Bajdena da su „radikalni levičari“ koji će, osvoje li vlast, promeniti karakter američkog društva.

„Iako Bajden u svim anketama biračkog raspoloženja već nekoliko meseci ima postojanu i ubedljivu prednost u odnosu na Trampa, predstojeći izbori se smatraju jednim od najneizvesnijih u novijoj američkoj istoriji, i na mnogo načina izuzetno značajnim ne samo za Ameriku, nego i za ostatak sveta“, kaže Mišić.

Foto: Tanjug/AP

Za pobedu na izborima potrebno je 270 od ukupno 538 elektorskih glasova. Svaka savezna država, u zavisnosti od broja izbornih koledža, odnosno broja predstavnika u Senatu i Kongresu, raspolaže i određenim brojem elektorskih glasova. Kalifornija, recimo, ima 55, a Aljaska tri elektorska glasa. Prema principu da pobedniku pripada sve, kandidat koji dobije više glasova u Kaliforniji, osvaja svih 55 elektora. Podaci agencije Real Clear Politics, koja se smatra relevantnim izvorom za procenu rejtinga, pokazuju da Bajden trenutno može da računa na 269 elektora, a Tramp na 119, dok za 150 elektora nije moguće proceniti kome će pripasti. Predsednički izbori u SAD zakazani su za 3. novembar,

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...