Velika potražnja za majstorima za održavanje vetrenjača

U svetskoj industriji vetra radi 1,3 miliona ljudi, a ubuduće će biti potrebno pet puta više radnika, jer raste broj vetrenjača koje pomažu prelazak na obnovljive izvore energije.

Na planiranju vetroparkova i izgradnji postrojenja radi 600.000 ljudi, još 440.000 je angažovano u proizvodnji turbina, lopatica i delova za stubove i oko 220.000 na održavanju, piše Deutsche Welle, a prenosi Tanjug.

U kompaniji Deutsche Windtechnik u Nemačkoj ima više od 2.000 zaposlenih, ali oni moraju da koriste stepenice kako bi stigli do vrha vetrenjače, na visinu od oko šezdeset metara. Većina novih sistema ima liftove koji idu do 100 metara visine, što olakšava pristup čvorištu vetroturbine, prenosnom mehanizmu i generatoru. Za to je neophodno stručno znanje.

„Mnogo mehanike je ugrađeno u starije sisteme. U modernim sistemima, ona sve više nestaje, zamenjuje je elektronika“, izjavio je vlasnik pomenutog preduzeća, Tim Šmolovski (Tim Schmolowski).

Prioritet u svakodnevnom poslovanju imaju trenutni kvarovi, a zatim planirane kontrole i zamena dotrajalih delova. Informacije o kvarovima na vetrenjačama Šmolovski i njegove kolege dobijaju iz kontrolnog centra, koji se nalazi 400 kilometara severno od Erkelenca, u malom mestu Ostenfeld na granici sa Danskom. Brojni zaposlenih u tom centru danonoćno kontrolišu rad više od 6.000 vetrenjača na kopnu i na moru širom Evrope, kao i u SAD i Tajvanu.

Gotovo sve velike vetrenjače danas povezane su sa tim centrom preko optičkih kablova ili modema. U slučaju kvara, alarmni signal se pojavljuje na monitorima u kontrolnom centru.

Podaci Međunarodne agencije za obnovljivu energiju pokazuju da najviše zaposlenih u industriji energije vetra ima Azija, pre svega Kina (550.000) i Indija (400.000). U Evropi je u toj branši zaposleno 340.000 ljudi, najviše u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Holandiji.

Broj radnih mesta se povećava i u Severnoj i Južnoj Americi. U SAD ih je trenutno 120.000, u Brazilu 40.000, a u Meksiku 20.000. U afričkim zemljama energija vetra nije svuda isplativa, ali i tamo u ovoj branši ima oko 40.000 zaposlenih.

Ekspanzija energije vetra otvoriće narednih godina mnogo novih radnih mesta za planiranje, izgradnju i održavanje postrojenja. Širom sveta su 2020. godine instalirane vetrenjače kapaciteta 743 gigavata (GW). Poređenja radi, to je jednako trostrukom kapacitetu nemačke proizvodnje energije iz svih izvora ili skoro stostrukom kapacitetu Srbije.

Do 2050. godine bi kapacitet vetrenjača mogao da bude 8.000 gigavata, a to bi, kako pokazuje studija finskog Univerziteta LUT, značilo i oko 6,5 miliona radnih mesta, od čega dva miliona za potrebe održavanja i popravke.

Kako je ranije za Biznis.rs objasnila menadžerka udruženja OIE Srbija, Daniela Isailović, tačan podatak o broju radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji ne postoji i vrlo je teško i pretpostaviti koliko ova industrija zapošljava ljudi. Ona je dodala da se radi o multidisciplinarnom sektoru i uglavnom kompleksnim energetskim objektima za čiji su razvoj, izgradnju i operativni rad potrebni stručnjaci različitih profila, te se, kako je potvrdila, može konstatovati da se radi o industriji koja raste i koja sve više zapošljava.

Prema rečima energetskog menadžera, dipl. ing. Andrije Petrušića, levalizovani trošak električne energije iz vetrogeneratora bio je veći od 100 EUR/MWh u periodu pre 2000 godine. Do 2010. godine cena je pala na 60 EUR/MWh, dok se smatra da je do 2020. godine već na nivou od 35 EUR/MWh.

„S obzirom na to da je cena električne energije na tržištu oko 50 EUR/MWh, može se smatrati da vetroparkovi mogu da budu konkurentni elektranama koje koriste prljave tehnologije i na otvorenom tržištu, odnosno, bez nekih posebnih podsticaja na državnom nivou“, naglasio je ranije naš sagovornik.