VELIKE KOMPANIJE KLJUČNE ZA VELIKE PROMENE Evo kako one mogu da pokrenu tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji

Uloga velikih kompanija veoma je važna u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji, jer su one često i najveći zagađivači, ali i pokretači promena, istakla je izvršna direktorka Centra za promociju cirkularne ekonomije, Marija Dedić.

„Od kompanija zavisi da li će proizvod biti dizajniran tako da se brzo pokvari ili će trajati, od njih zavisi da li će se potruditi da pronađu inovativne poslovne modele, poput platformi za iznajmljivanje robe, umesto promovisanja konzumerizma“, objasnila je ona za Biznis.rs.

Dodaje da se često kao kontraargument postavlja pitanje da li se kompanijama isplati prelazak na cirkularnu ekonomiju, a da se zaboravlja da se u otpadu koji sada završava na deponijama, zaista krije blago, samo je potrebno promeniti način razmišljanja i naći način da se otpad upotrebi kao resurs ili energija. I što je, kako kaže, još važnije, zaboravlja se koliko nezdrava životna sredina košta.

„Ako pogledamo koliko ljudi umire zbog zagađenja i nezdrave životne sredine, koliko zaposlenih je privremeno sprečeno da radi, jer mora da uzima bolovanje zbog bolesti izazvanih nezdravom životnom sredinom, koliko košta njihovo lečenje, onda ta računica o isplativosti jednog ili drugog koncepta izgleda znatno drugačije“, istakla je Dedić.

Pročitajte nešto više o neodrživosti sistema linearne ekonomije i prednostima cirkularne ekonomije.

Naglasila je da, srećom, sve više kompanija polako prihvata tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji. Ona navodi podatak da je većina velikih kompanija objavila da će izbaciti plastiku za jednokratnu upotrebu.

„Ikea je nedavno pokrenula pilot projekat u Švedskoj gde je otvorila prodavnicu polovnog nameštaja, nemački lanac supermarketa Edeka sarađuje sa naučnicima u razvoju specijalnog premaza koji čuva svežinu voća i povrća i omogućava da ovi artikli na rafovima supermarketa duže traju i da samim tim bude manje otpada od hrane, lanci brze hrane najavljuju posude za višekratnu upotrebu, jer više ne žele da budu na stubu srama kao najveći zagađivači plastikom“, priča Dedić.

U Holandiji je, kako kaže, kompanija Grover pokrenula je servis koji omogućava ljubiteljima tehnike da iznajme telefone i druge proizvode, umesto da ih kupe, čime će bar delimično biti smanjen elektronski otpad koji je prošle godine u svetu dostigao rekordnu cifru od 53 miliona tona.

U Velikoj Britaniji je jedna dobrotvorna ustanova pokrenula projekat u kom učestvuju velike kompanije koje školama doniraju nameštaj i kompjutere, koje bi inače bacile.

„Primera je stvarno mnogo. Potrebno je samo da počnemo drugačije da razmišljamo i da se vodimo onom maksimom «ono što je za nekog smeće, za drugog je blago». Od otpada može svašta da se napravi. Belgijanci od otpada od kafe prave pečurke, Japanci biorazgradivu plastiku, a naučnici razvijaju tehniku kojom će pomoću kore od pomorandže izvlačiti dragocene metale od upotrebljenih baterija. Najlakše je nešto baciti, ali i najskuplje“, zaključila je naša sagovornica.

Dodaje da je tu sada važna uloga nas kao građana, jer „mi imamo moć da «nateramo» kompanije da u svoje poslovanje uvrste principe poštovanja životne sredine“.