(VIDEO) SLOVENIJA JE ZELENO SRCE EVROPE Prva u cirkularnoj ekonomiji

Ako svaka zemlja ima svoju boju, Slovenija je, bez sumnje, zelena. Zovu je zelenim srcem Evrope, rajem za ljubitelje prirode, a njeni stanovnici je gotovo religijski vole i poštuju.

„Nije ni čudo onda da baš ta Slovenija, sa stanovnicima čiji je DNK zelen, kako će slikovito primetiti mnogi, važi za lidera u regionu kad je reč o cirkularnoj ekonomiji“, objašnjavaju iz Centra za promociju cirkularne ekonomije.

Saznali smo da je ova zemlja uspela u tome da, od prave linije na kom je zasnovana linearna ekonomija sa principima uzmi-iskoristi-baci, počne da pravi krug u čijem su centru poštovanje resursa i životne sredine, kao i kako je baš u Sloveniji nastala jedna od najmodernijih evropskih fabrika u koju stiže trećina otpada iz cele zemlje.

U okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“, Centar za promociju cirkularne ekonomije, istraživao je kako je Slovenija uspela da osvoji lidersku poziciju u regionu kada je reč o cirkularnoj ekonomiji.

Otkrili su da su kompanije koje izvoze najlakše prihvatile tranziciju, da na nivou države funkcionišu zelene javne nabavke, ali ne i poreske olakšice za biznise koji svoje poslovanje zasnivaju na principima cirkularne ekonomije, kao i da mali privrednici dokazuju da je život bez plastičnog otpada moguć.

„Zanimalo nas je sa kakvim preprekama se suočava na tom putu i šta bi Srbija mogla da nauči na primeru Slovenije. Ta zemlja je u nizu strateških dokumenata naglasila da joj je cilj tranzicija na cirkularnu ekonomiju, a Ljubljana je prva evropska prestonica koja je postavila ambiciozan cilj – nula otpada“, objašnjava za Biznis.rs direktorka Centra za promociju cirkularne ekonomije i urednica istoimenog portala, Marija Dedić.

Ona kaže da primer Slovenije pokazuje koliko je važna politička podrška i strateško usmerenje države ka cirkularnoj ekonomiji, ali da su značajne i inicijative na mikro planu.

„Sagovornici iz vladinog, nevladinog i privrednog sektora iz Slovenije otkrili su nam da tranziciju na cirkularnu ekonomiju najlakše prihvataju izvozno orijentisane kompanije, jer se pokazalo da je to neophodno da bi ostale konkurentne na međunarodnom tržištu. Saznali smo da na nivou države funkcionišu zelene javne nabavke, ali ne i poreske olakšice za biznise koji svoje poslovanje zasnivaju na principima cirkularne ekonomije“, naglasila je Dedić.

Dodaje da Slovenija ima i jednu od najmodernijih fabrika za upravljanje otpadom u Evropi.

„Zahvaljujući Regionalnom centru za upravljanje otpadom, šest puta je smanjena količina otpada koji završava na deponijama. U fabrici koja se nalazi u Ljubljani, procesuira se trećina otpada Slovenije, a projekat vodi javno preduzeće Voka Snaga“, objašnjava naša sagovornica.

Ekološka svest u Sloveniji na visokom nivou

Ističe da je još jedan od aduta Slovenije razvijena ekološka svest. Slovenci imaju taj, kako su se slikovito izrazili sagovornici Centra za promociju cirkularne ekonomije, „zeleni DNK“, zbog čega lako prihvataju ekološke i cirkularne prakse. Jedna od njih je Rifuzl, prva prodavnica bez plastične ambalaže, otvorena zahvaljujući entuzijazmu mladih ljudi koji su želeli da daju svoj doprinos u borbi protiv plastike.

„Pandemija je, slažu se naši sagovornici, prilika za razvoj cirkularne ekonomije, jer smo svi shvatili koliko smo zavisni od globalnog tržišta i počeli smo da tražimo partnere u lokalu. Oni su za naš sajt rekli da je Srbija na dobrom putu, da ima uspešne incijative u oblasti cirkularne ekonomije i da, ako bude bilo političke podrške i dobre organizacije, ima nade da će se ova priča razvijati u pravom smeru“, navela je Dedić.

Dodaje da je dobra vest je i to da su nam otvoreni fondovi Evropske unije, a potrebno je, kako kaže, za početak napraviti kvalitetne projekte iz oblasti cirkularne ekonomije i aplicirati za sredstva.