Vinari moraju da smanje upotrebu pesticida za polovinu

Nova strategija održivog razvoja poljoprivrede u Evropskoj uniji najavljuje drastično smanjenje upotrebe pesticida, što bi moglo imati veliki uticaj na poljoprivrednike, a posebno vinogradare koji se smatraju najvećim potrošačima pesticida.

Naime, jedan od ključnih ciljeva strategije „Od polja do stola“, koju je prošle godine predložila Evropska komisija, smanjenje je upotrebe pesticida za 50 odsto do 2030. godine.

Da će se ovo itekako odraziti na vinogradare, pa samim tim i vinogradare u Evropskoj uniji, ali i u svim državama koje su u procesu pristupanja Unije više je nego jasno. Ali, i da se sa upotrebom pesticida, u trci za boljim rodom i većim profitom, i preteralo, pokazuju podaci Međunarodne organizacije za lozu i vino koja izveštava da se grožđe uzgaja na preko sedam miliona hektara, a što rezultira globalnom proizvodnjom oko 80 miliona tona grožđa i skoro 300 miliona hektolitara vina.

Iz Međunarodne organizacije za lozu i vino upozoravaju da je proizvodnja ove količine moguća zahvaljujući masovnoj upotrebi pesticida za suzbijanje raznih bolesti koje mogu uticati na prinos grožđa. Procene kažu da bi poljoprivrednici bez upotrebe pesticida mogli imati i do 40 odsto gubitaka godišnje.

S druge strane, Evropska unija, u čijim državama površine pod vinogradima retko prelaze deset odsto ukupnih poljoprivrednih površina, koristi, kako se procenjuje, više od 70 odsto svih prodatih fungicida u EU. Inače, jedan od najčešćih supstanci u herbicidima je „glifosat“, koji je, zbog sumnji da je kancerogen, u nekim državama i zabranjen za upotrebu.

Najviše pesticida koriste vinogradari na severu Italije. Prema tvrdnjama tamošnjih medija, „kako bi održali visok prinos roda, vinogradari posežu za metodama koje su u suprotnosti sa savremenim trendovima organske proizvodnje. U lokalnoj štampi se često može pročitati da stanovnici mesta širom Severne Italije protestuju protiv prekomerne upotrebe pesticida koja ih, čak, tera da u kritičnim periodima zatvaraju decu u kuće, kako ne bi bila izložena prskanju iz helikoptera. U malenom mestu Revine Lago, koje broji svega 2.000 stanovnika, gotovo svi su potpisali peticiju za zaustavljanje, kako kažu, „invazije pesticida“. S druge strane, velike nade polažu se u to da je oblast Proseko pre nekoliko godina nominovana za listu UNESCO World Heritage, kao prostor izvanrednih kulturnih, ali i prirodnih lepota. Mnogi veruju da će zaveliki broj vinogradara ova nominacija biti motiv da proizvode više proseka organskog porekla. Za samo pet godina je, inače, u ovoj oblasti proizvodnja vinove loze uvećana za čak 80 odsto, što bi, smatraju stručnjaci, bez agresivne upotrebe pesticida, bilo nemoguće.

Veruje se i da će nova pravila pozitivno uticati na budućnost autohtonih sorti.

Prema tvrdnjama agroekonomiste Vojislava Stankovića, odluka o ograničenju u korišćenju pesticida za proizvodnju vinove loze neće previše uticati na ovdašnje vinogradare, a ni vinare.

„Procenjuje se da danas u Srbiji imamo oko 22.000 hektara pod vinogradima. Površine pod vinogadima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega oko 0,34 hektara. Te količine moguće je zaštiti od štetočina i plavim kamenom. Ne verujem da naši vinogradari u značajnijom meri i koriste pesticide, obzirom da dobre rezultate mogu postići i plavim kamenom koji je efikasan i manje štetan“, kaže Stanković za portal Biznis.rs.

Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva koju je usvojila Vlada Srbije početkom ove godine predviđa da se površine pod autohtonim sortama sa sadašnjim osam povećaju na 20 odsto, a organska proizvodnja sa današnjih 45 ari, za deset godina stigne do deset odsto ukupnih površina po vinovom lozom.

Stanković kaže da treba pojačati kontrolu uvoza sirovine za proizvodnju vina iz drugih zemalja, jer je moguće da u njoj ima ostataka pesticida.

„Deo vinara, pre svega industrijskih, koristi za proizvodnju vina i sirovine iz inostranstva. Tu treba pojačati kontrolu“, konstatuje Stanković .