Više od 200.000 građana starijih od 65 godina nema nikakva primanja

O garantovanim, takozvanim socijalnim penzijama, govori se godinama unazad. Njihovim uvođenjem donekle bi bilo rešeno pitanje egzistencije više od 200.000 građana koji imaju preko 65 godina, a koji nisu ostvarili pravo na penziju, niti imaju neke druge prihode.

Koliko je Srbija daleko od uvođenja ovakvog modela penzija i po kom sistemu bi on mogao da bude implementiran u Srbiji razgovarali smo sa ministrom za brigu o selu Milanom Krkobabićem, koji se godinama zalaže za uvođenje garantovanih penzija kao posebnog vida socijalnog davanja.

U razgovoru za Biznis.rs on napominje da to nije izvorno njegova zamisao, već davno zaboravljena ideja koja se pominje i u Nacionalnoj strategiji o starenju 2006-2015 i da mnogi sada pokušavaju taj predlog da prikažu kao svoj.

“Mnogima uvođenje socijalnih penzija izgleda samo kao lep san. Ali, njihovo uvođenje je moguće i u Srbiji, kao i u stotinak zemalja u svetu gde već postoje. Pre svega, potrebna je jasna politička volja, a zatim da ona bude pretočena u zakonski tekst. I sve to u okviru nove socijalne politike”, navodi on i dodaje da za čekanje nema vremena i da državna kasa može da podnese taj izdatak.

On očekuje da 2022. godina bude u znaku socijalne garantovane penzije i napominje da je to popularan, opšteprihvaćen, ali ne baš precizan termin.

“Reč je o specijalnom vidu socijalnog davanja koje, prema mom predlogu, ne treba da bude manje od 100 evra. Da otklonimo česte nesporazume – socijalna garantovana penzija neće nimalo ugroziti funkcionisanje PIO fonda. Sredstva za to specijalno socijalno davanje izdvajaće se iz državnog budžeta. Zato sam naglasio postojanje snažne ekonomije naše države i pune državne kase”, ističe Krkobabić.

Na pitanje koje kategorije stanovništva bi obuhvatila, on kaže da bi bila namenjena svima onima koji su stariji od 65 godina, žive u zoni siromaštva, nisu ostvarili pravo na penziju i nemaju nikakva primanja.

“Prema nekim procenama, u Srbiji je u toj kategoriji više od 200.000 ljudi. Ovo uzmite uslovno, tačan broj ćemo znati kada zaživi jedinstveni registar – socijalne karte. A od tih 200.000 ljudi, čak 85 odsto su žene. To su one vredne domaćice koje su bile stub porodice, odgajale i vaspitavale svoju decu. One su sada ‘nevidljive’. A, ta deca su danas odrasli, zreli ljudi. Mnogi od njih sedeće u republičkim skupštinskim klupama i verujem da će dići ruku za taj predlog”, ocenjuje ministar za brigu o selu i dodaje da je i on sam prema opisu posla obavezan da se posveti podizanju kvaliteta života na selu, a većina tih nevidljivih žena živi u selima Srbije.

Bitan preduslov za uvođenje takozvanih garantovanih socijalnih penzija je izrada socijalnih karata. Krkobabić navodi da veliki deo javnosti zna da su socijalne karte drugo ime za jedinstveni registar koji sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i lica povezanih sa njim.

“Jednom rečju, da jasno znamo ko je na čemu, koju imovinu poseduje i koje prihode ima. Socijalne karte su, po prirodi stvari, garant za uvođenje svake, pa i posebne socijalne pomoći – socijalne penzije”, ističe on.

Prosečan iznos poljoprivredne penzije 11.500 dinara

S obzirom na to da se godinama govori o poljoprivrednim penzijama kao najnižim primanjima u Srbiji, pitali smo ministra za brigu o selu da li ima informacije koliko je poljoprivrednih penzionera, kako se kreću njihova primanja i  šta je, prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere.

“To je ‘Damoklov mač’ koji decenijama pritiska – i poljoprivrednike, naše vredne domaćine, ali i sve socijalno odgovorne ljude. Po tom pitanju osećam posebnu obavezu da ukažem na činjenice, ali i moguća rešenja. U Srbiji postoji oko 570.000 poljoprivrednih gazdinstava, a prosek života tih domaćina je oko 63 godine. Zabrinjava to što manje od 180.000 ljudi uplaćuje doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, a to je manje od trećine. Poljoprivredne penzije koristi manje od 160.000, a prosečni iznos tih penzija je izuzetno mali – oko 11.500 dinara”, precizirao je Krkobabić.

On smatra da su nužne korenite promene u sistemu PIO, posebno u delu koji se odnosi na poljoprivredne penzije, što zapravo znači reformu PIO sistema.

“To znači – novi pristup. U središtu pažnje su, pre svega: poljoprivrednici – domaćini, otpis dugovanja – svega onog iznad osnovnog duga, odgovarajući reprogram ili kompletan otpis. Nije pravedno da isti doprinos u PIO fond uplaćuju i oni koji imaju pola hektara ili nešto više – i oni savremeni veleposednici sa 1.000 hektara i mnogo više. Naplatu doprinosa treba vezati za katastarsku naplatu doprinosa. Naravno, ovo je pojednostavljeno – reforma mora biti celovita, dugoročna, dubinska i u praksi dugoročno održiva u korist poljoprivrednika, nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, ali i članova njihovih porodica”, ističe Krkobabić.