Više od 90 odsto stanova u Šumadiji se kupi za keš

Tržište nepokretnosti u Srbiji tokom marta bilo je dinamičnije nego prethodnih meseci. Pored toga što je obim prometa porastao za 25 odsto u odnosu na februar, zabeleženo je i povećanje količine novca na tržištu za skoro 40 odsto. U poređenju sa martom prošle godine, kada je počela pandemija, svi parametri tržišta bili su skoro udvostručeni u odnosu na isti period.

Dominantan način plaćanja u prometu nepokretnosti u martu 2021. godine bio je gotovinski – u 84 odsto realizovanih prometa. Gledano po regionima, gotovinsko plaćanje prometa nepokretnosti bilo je najzastupljenije, sa po 90 procenata u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji, Južnoj i Istočnoj Srbiji, a najmanje u Beogradu – 75 odsto.

Tokom marta 2021. godine Republičkom geodetskom zavodu dostavljeno je 14.458 ugovora o prometu nepokretnosti, što je za 23,9 odsto više u odnosu na februar i 93,9 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, navode u Republičkom geodetskom zavodu.

Na nivou cele zemlje obim prometa u martu 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec bio je veći za 27,5 odsto.

Gledano po regionima, broj ugovora o prometu nepokretnosti u Beogradu zabeležio je povećanje za 37,1 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za 28,8 odsto, Južnoj i Istočnoj Srbiji za 23 procenta i u Vojvodini za 21,6 odsto.

Najveći promet i dalje u glavnom gradu

Na nivou većih gradova, najveće povećanje u obimu prometa u odnosu na februar bilo je, posle Beograda, u Nišu – 34,2 odsto, i Novom Sadu – 20,4 odsto, dok je u Kragujevcu zabeleženo smanjenje od 3,5 odsto.

„Stanove od 70 do 120 kvadrata uglavnom traže mladi i to u novogradnji zbog kredita, jer im se ta opcija više isplati od zakupa. Lokacija nije presudna, pa više nije važno da nekretnina bude u centru jer mladi pristaju i da budu malo dalje od grada, ako su dobro povezani sa poslom. Velika je potražnja, sve više ljudi se odlučuje za kupovinu, zbog čega su cene zakupa pale“, kaže za Biznis.rs agent i suvlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević.

Kako navodi, gradnja je sve kvalitetnija i luksuznija, dok je, kada je reč o prestonici, Novi Beograd i dalje tražena lokacija za one imućnije.

„Cene su visoke, ali na stabilnom nivou. Kvadrat starogradnje kreće se od 1.700 do 2.500 evra za bolje stanove, dok cena kvadrata novogradnje ide i do 3.900 evra po kvadratu za luksuzniju novogradnju u kompleksima na dobroj lokaciji. Vikendice odavno nisu vikendice. To su luksuzne kuće koje se prodaju na obodu Beograda i koje koštaju mnogo više od 70.000 do 100.000 evra i naviše“, kaže Lazarević i dodaje da investitori sve više nude opremljene stanove.

Investitori se, ističe Lazarević, takmiče da li će unutar kompleksa napraviti bazen, teretanu, i dečje igralište. Ono što smo gledali na zapadu sada se kod nas gradi i prodaje. Naravno, banke prate sve kupovine. Njima je, kako kaže, „u interesu da plasiraju svoj kapital i da ljudi mogu putem povoljnih kredita da dođu do krova nad glavom“.

Blagi rast kredita

U martu je zabeleženo povećanje učešća finansiranja prometa stanova iz kreditnih sredstava za dva procenta u odnosu na februar. Količina novca na tržištu na nivou Srbije iznosila je oko 567,1 milion evra, u čemu je tržište nepokretnosti Beograda prednjačilo sa udelom od 54,3 odsto, Vojvodina 24,8 odsto, Šumadija i zapadna Srbija 15,4 odsto, a Južna i istočna Srbija 5,5 odsto. U poređenju sa prethodnim mesecom, ukupan obim novčanih sredstava bio je veći za 38,6 odsto, a u odnosu na isti mesec prethodne godine za 91 odsto.