Vlada Srbije usvojila predlog budžeta za 2022. godinu

Vlada Srbije je usvojila predlog budžeta za 2022. godinu, kojim su planirani javni prihodi u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara i rashodi od 1.717 milijardi dinara, što znači da je planiran deficit republičke kase od tri odsto, izjavio je za Tanjug ministar finansija Siniša Mali.

Kako navodi Mali, ponovo je u pitanju rekordni iznos investicija, odnosno 486 milijardi dinara na nivou opšte države. Ovaj iznos će biti usmeren na kapitalne investicije, rekao je ministar finansija.

Dodao je da će naredne godine biti nastavljen veliki investicioni ciklus ulaganja u autoputeve, škole, bolnice, ekologiju, odnosno izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciju, i sve drugo što podiže kvalitet života građana Srbije, piše Tanjug.

Prema rečima Siniše Malog, Srbija je još pre nekoliko godina postala veliko gradilište, a naredne godine očekuje se nastavak svih tih investicija, pa je za to obezbeđen novac u rekordnom obimu za 2022. godinu.

On je precizirao da će u skladu s tim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture imati veći budžet od ovogodišnjeg za 83,71 milijardu dinara, Ministarstvo porosvete, nauke i tehnološkog razvoja će raspolgati sa 17,1 milijardom dinara više nego 2021. godine, a budžet Ministarstva zaštite životne sredine će biti veći za sedam milijardi dinara.

„S druge strane nastavljamo i sa podizanjem životnog standarda građana. U budžetu je planirano povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,5 odsto. Uz to smo obezbedili novac za isplatu 20.000 dinara svakom penzioneru u februaru naredne godine. Kada se to sabere sa ovih 5,5 odsto, to je povećanje u masi za penzije od čak 11,2 odsto“, rekao je ministar Mali.

Naveo je da će plate u vojsci, socijalnim službama i zdravstvu biti uvećane za osam odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru sedam odsto, što ukupno čini povećanje zarada od 7,3 odsto.

Mali podseća da će od 1. januara naredne godine i minimalna zarada da poraste za 9,4 odsto, odnosno na 35.012 dinara, što je 300 evra. Dodao je da ćemo u decembru imati prosečnu zaradu od 618 evra.

On je naglasio da će upravo povećanje minimalca i zarada u javnom sektoru od 1. januara omogućiti da i dalje, iz meseca u mesec, imamo povećanje prosečnih zarada.

„Kao deo povećanja zarada, podigli smo neoporezivi deo dohotka sa 18.300 dinara na 19.300 dinara. Takođe smo smanjili porez na zarade za dodatnih 0,5 odsto. Idemo sa rasterećenjem zarada, kako bismo podstakli novo zapošljavanje, a s druge strane podižemo minimalne zarade i plata u javnom sektoru, kako bismo podstakli rast prosečne zarade“, rekao je Mali.

Ministar finansija očekuje da deficit budžeta 2022. godine bude tri odsto, što je mnogo manje nego ove godine.

Mali je rekao da će istovremeno udeo javnog duga u BDP biti 55,5 odsto, što znači dalje smanjenje javnog duga i stabilizacija nakon ove dve pandemijske godine. 

Naglasio je da trenutno na računu ima 376 milijardi dinara, te da je Srbija potpuno likvidna, uprkos tome što je kroz tri paketa pomoći za prevazilaženje posledica virusa Covid-19, građanima i privredi isplaćeno osam milijardi evra.

Mali je ocenio ćemo ovu godinu završti sa stopom rasta od 7,3 do 7,5 odsto. Za 2022. godinu projektujemo rast od 4,5 odsto, što u ove tri godine čini Srbiju jednom od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Naglasio je da su planirani prihodi budžeta od 1.516 milijardi dinara veći za 1,9 odsto nego 2021. godine.

„Projektovali smo prihode konzervativno, a ukupni deficit na tri odsto, odnsno na 200,2 milijarde dinara, mnogo manji nego što je bio ove godine. Usmeren je ka tome da uspemo da izdržimo sve kapitalne investicije i povećanje plata i penzija, a da na kraju godine imamo udeo duga u BDP od samo 55,5 odsto“, rekao je Mali.

On je najavio da će predlog bužeta za narednu godinu biti upućen Skupštini Srbije na izjašnjavanje do kraja novembra, kako bi bio donet u zakonom propisanom roku.

Najvažnije izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu odnose se na način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost.

Prema važećem zakonskom rešenju, porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje se rešenjem, što uz ostale aktivnosti neophodne za promenu vlasnika motornog vozila (sačinjavanje i solemnizacija ugovora kod javnog beležnika, podnošenje poreske prijave poreskom organu, donošenje rešenja o utvrđivanju poreza, preuzimanje rešenja po utvrđivanju poreza i njegovo plaćanje, promena saobraćajne dozvole koju vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove), može prouzrokovati da od prenosa prava svojine do promene saobraćajne dozvole protekne značajan vremenski period.

Predloženim rešenjem će se porez na taj prenos utvrđivati samooporezivanjem (primenom propisanih elemenata, po propisanoj formuli), što će svesti na minimum vreme neophodno za ispunjenje poreskih obaveza, kao i za promenu saobraćajne dozvole.

Pored navedenog, propisana su jasni kriterijumi za utvrđivanje visine poreske osnovice, čime je omogućeno poreskim obveznicima da mogu da utvrde tačnu visinu poreske obaveze pre zaključenja ugovora o prenosu prava svojine na vozilu.

Izmene i dopune Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara predložene su imajući u vidu da se tržišna vrednost putničkih vozila radne zapremine motora preko 2000 cm3 brže umanjuje po osnovu starosti u odnosu na ostala motorna vozila.

S tim u vezi, ukazala se potreba da se kod oporezivanja porezom na upotrebu motornih vozila doslednije sprovede ustavni princip oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika.

Navedenim izmenama i dopunama predloženo je da se umanji poresko opterećenje za ta vozila starosti preko pet do dvadeset godina. Za vozila starosti preko 20 godina dodatno umanjenje nije predloženo, iz razloga što se za ta vozila i sada plaća 20 odsto od propisanog iznosa poreza.

Takođe, dodatno umanjenje kod oporezivanja ovih vozila moglo bi se smatrati podsticajem za njihovu nabavku, što nije prihvatljivo sa stanovišta bezbednosti saobraćaja na putevima i unapređenja zaštite životne sredine.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, njime se pojednostavljuje administrativni postupak – umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana, primenjuje se rok od 30 dana koji uređuje Zakon o opštem upravnom postupku, što će imati pozitivan efekat na privredu, u smislu kraćeg roka za odlučivanje o podnetom zahtevu.

Predviđa se i potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za prerađene proizvode koji su dobijeni od robe koja je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, ako je ta roba popravljena ili izmenjena u državi ili carinskoj teritoriji sa kojom je Republika Srbija zaključila međunarodni sporazum, a kojim je takvo oslobođenje predviđeno.

Predloženim izmenama se preciziraju i pojedini rokovi u vezi sa carinskim deklaracijama.

Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o budžetskoj inspekciji kojim se predviđa da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine.

Ovaj uslov će omogućiti da poslove budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za vršenje ovog specifičnog inspekcijskog nadzora.

Takođe, na jasan i precizan način su određeni nadzirani subjekti u inspekcijskom nadzoru koji vrši budžetska inspekcija.

Jedno od najznačajnijih novina koju uvodi zakon jeste uređenje postupka prinudne naplate rešenja budžetskog inspektora. Naime, zakonom je jasno napravljena razlika u pogledu nadležnosti za izvršenje naloga za prinudnu naplatu, s obzirom na to da li je nadzirani subjekat uključen u konsolidovani račun trezora ili ne.

Tako je zakonom propisano da izvršavanje naloga za prinudnu naplatu, koji se odnose na nadzirane subjekte u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, sprovodi Uprava za trezor, dok za nadzirane subjekte koji nisu u sistemu konsolidovanog računa trezora, prinudnu naplatu sprovodi Narodna banka Srbije, uz učešće pravobranilaštva na odgovarajućem nivou vlasti. Bliže uređenje postupka prinudne naplate izvršiće se podzakonskim aktom.

Predlaže se odložena primena ovog zakona za 1. januar 2023. godine, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona i kako bi se sprovela centralizacija budžetske inspekcije.

Na sednici je doneta odluka da se, zbog svojih kulturno-istorijskih i urbanističko-arhitektonskih vrednosti, Tašmajdan sa Univerzitetskim centrom u Beogradu i stambeno-poslovni centar „Geneks“ utvrde kao prostorno kulturno-istorijske celine, navedeno je u saopštenju.