Vladaju li svetom kroni kapitalisti iz senke

Kapitalizam zasigurno nije ono što je nekada bio, ali nije ni komunizam kao njegova protivteža. Sve više ekonomista u svetu kaže da smo svedoci odlaska kapitalizma i stupanja na scenu – kronizma. Do skoro se ovaj pojam vezivao isključivo za kapitalizam, ali teoretičari tvrde da je on toliko osnažio da se više i ne može smatrati samo jednim od oblika postojećeg uređenja. Kroni kapitalizam je, čak i u literaturi, zabeležen kao „ortački ili rođački kapitalizam u kome poslovni uspeh zavisi od bliskih, ortačkih odnosa vlasnika firmi i političara na vlasti“. Kronizam je, u svom osnovnom obliku, davanje posebnih povlastica određenim kompanijama u poslovanju.

Sagovornik portala Biznis.rs, ekonomista Vladimir Gligorov, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da je „kronizam samo nova reč za stari pojam oligarhije“.

„Razlika je u tome što moderna oligarhija, tajkuni recimo, ne moraju da imaju interes da vladaju, već samo da uživaju povlastice u poslovima kojima se bave. Novine, koliko ih ima, proističu iz globalizacije, jer države imaju interes da daju povlastice sopstvenim preduzećima. Ali, smatram da je, istorijski posmatrano, danas manji kronizam nego u ranijim periodima kapitalizma. Piketi, koji je to možda najviše izučavao, misli da postoji opasnost da se ponovo dođe tamo gde je svetski kapitalizam bio pred Prvi svetski rat“, objašnjava Gligorov.

Na pitanje Biznis.rs da li ekonomske troškove kronizma moraju da snose poreski obveznici, Gligorov objašnjava da je to danas drugačije nego ranije, zato što su državni izdaci mnogo veći nego što su bili u ranim oblicima kapitalizma.

„To ima dvosmislene posledice. S jedne strane država blagostanja zahteva veće poreske izdatke, a sa druge strane udeo poreskih prihoda od korporacija ne može da bude presudan. Tako da je kronizam i skuplji i jeftiniji za poreskog obveznika. Neposredno, poreski obveznici plaćaju subvencije, što je jedan od razloga što je takozvana državna pomoć ograničena u recimo Evropskoj uniji“, naglašava Gligorov.

Manje razvijene zemlje, tvrdi on, nude veće povlastice, jer bi ih inače kapital zaobilazio, a to opet podstiče korupciju. „Tako da je poreski teret koji pada na rad veći, a opet i izbegavanje poreza je takođe raširenije. Srbija je dobar primer za zemlju u kojoj se subvencionišu ulaganja i gde je izbegavanje poreza veliko“, kaže Vladimir Gligorov.

Različit je, napominje Gligorov, odnos malih i novih kompanija prema kronizmu, u odnosu na velike i tradicionalne firme.

„Nova preduzeća, mala pre svega, obično moraju da plate mito da bi uopšte mogla da posluju. Njima je kronizam, što je dominacija već postojećih firmi, prepreka. Druga je stvar kako firme rastu, gde kronizam, dakle podrška vlasti igra značajnu ulogu. Najpre se plaća mito, potom se stiču poreske i druge olakšice opet u zamenu za mito. Državna preduzeća su naravno spoj države i privređivanja, gde su preduzeća po definiciji kroni kapitalisti. Postoji, naravno, razlika između preduzeća koja rade na domaćem tržištu i onih koja izvoze ili uopšte posluju na stranom tržištu. U ovom drugom slučaju, tržište donekle disciplinuje i preduzeće i državu. Mada to zavisi od toga da li je reč o industriji ili o prirodnim monopolima, recimo o nafti i gasu i prirodnim izvorima uopšte. Ove druge su prave kroni firme“, objašnjava on.

S druge strane, ističe Gligorov, veliko preduzeće, recimo multinacionalno, državno ili privatno, ima interes da zarobe države, kako se to kaže. Što znači da multinacionalke utiču na države da donesu zakone i propise koji ih sistematski privileguju.

„Recimo, kao u slučaju naftne i gasne industrije u Srbiji. Ili kada je reč o ekstraktivnim industrijama gde se ne vodi računa o zagađenju. Industrije su obično konkurentnije, pa im je teže da zarobe državu, jer obično postoji konkurencija, ne samo u proizvodnji nego i u uvozu. Ta je razlika relativna i zavisi u ne maloj meri od toga da li postoji kakva-takva demokratska kontrola ili kontrola iz inostranstva, recimo od strane Evropske unije“, zaključuje Gligorov.