Vlasnici kuća planiranih za rušenje moraju da plate porez na imovinu

Građani su dužni da za svoje stanove, kuće, poslovne prostore, garaže i druge objekte, kao i građevinsko, poljoprivredno ili šumsko zemljište veličine više od 10 ari, plaćaju porez na imovinu. Jedini izuzetak je ako je vrednost nekretnina ispod 400.000 dinara, odnosno oko 3.300 evra. Tada je on oslobođen plaćanja poreza na imovinu.

„Obveznik ovog poreza je svaki građanin koji ima nekretninu, nezavisno od toga da li je ona legalizovana ili ne. Zakon kojim se propisuje obaveza plaćanja ove vrste poreza ne vidi razliku između nelegalno ili legalno sagrađenog objekta. Svaka nekretnina je, u tom smislu, osnov za prijavu poreza na imovinu“, tvrde nadležni u poreskoj administraciji.

Praktično, porez na imovinu se na isti način obračunava vlasnicima čije su nekretnine unete u Katastar nepokretnosti, kao i onima koji imaju nelegalno sagrađen objekat za koji nisu ni podneli zahtev za legalizaciju.

U Srbiji postoji gotovo dva miliona nelegalno sagrađenih objekata. Za nešto više od polovine njih, podnet je zahtev za legalizaciju, a oko 60 odsto zahteva je do sada rešeno. Krajnji rok za legalizaciju ovih nekretnina je kraj 2023. godine.

„Vlasnici nelegalno sagrađenih nekretnina, čak i ako su podneli zahtev za legalizaciju, moraju da prijave faktičko stanje lokalnim poreskim administracijama. Za te obveznike važe ista pravila, pa i olakšice kao za legalno sagrađene objekte. Tako se vrednost objekta umanjuje 0,8 odsto godišnje u odnosu na tržišnu vrednost, odnosno osnovicu, s tim da ukupno umanjenje po osnovu amortizacije, odnosno starosti objekta ne može biti veće od 40 odsto“, navode poreznici.

Prema proceni NALED, lokalne samouprave donele su gotovo 8.000 rešenja o rušenju nelegalno sagrađenih objekata.

„Čak i za ove objekte postoji obaveza plaćanja poreza na imovinu, iako prema odredbama Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine ne mogu da ih prodaju niti da se naslede. To važi, ne samo za stanove, već i za lokale, garaže i druge delove objekata koji ne mogu da se ozakone ili njihovi vlasnici iz nekog razloga to nisu želeli da urade, a ne mogu da ih sruše. Prema aktuelnim propisima, građevinski inspektor je dužan da dostavi nadležnoj Poreskoj urpavi rešenje o rušenju, uz napomenu da se objekat ne može rušiti do daljnjeg, tako da se ta nekretnina stavlja u sistem poreza“, naglašavaju nadležni.

Slično važi i za nekretnine koje su oštećene, zbog klizišta, bujica ili iz drugih razloga.

„Porez na tu nekretninu se, prema Zakonu o porezu na imovinu, ne plaća isključivo ako te nekretnine nema“, izričiti su nadležni za naplatu poreza na imovinu.

Inače, u toku je podela rešenja o obračunatom porezu na nekretnine za 2021. godinu. Svi obveznici dužni su da u najkraćem roku, odnosno najkasnije u roku od 15 dana, uplate razliku između iznosa prve rate koju su do 15. februara bili u obavezi da plate i četvrtine iznosa ove godine razrezanog poreza. U slučaju da ovu obavezu ne izmire na vreme, uprave javnih prihoda lokalnih samouprava najplaćuju zateznu kamatu za svaki dan zakašnjenja u odnosu na postavljeni rok.