Voćari: Osiguranje od mraza nam važi tek kada zima prođe

Iako se godinama upućuju apeli poljoprivrednim proizvođačima da osiguraju svoje useve, voćari u Srbiji poručuju da su nezadovoljni radom osiguravajućih kuća i zbog brojnih problema, koji su ove godine kulminirali, sada su zatražili pomoć i Narodne banke Srbije.  

 “Ove godine signal da osiguranje ne ide dobrim putem dobili smo od poljoprivrednika iz okoline Ražnja i Leskovca, gde je vegetacija plantaža kajsija i šljiva već krenula. Osiguravajuće kuće pozvale su poljoprivredne proizvođače da sklapaju ugovore u februaru, a da polisa osiguranja od mraza i drugih elementarnih nepogoda počinju sa važenjem od 4. aprila”, kaže za Biznis.rs predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.

Kako navodi, osiguravajuće kuće ovim postupkom pokazuju da ne razmišljaju o posledicima poljoprivrednih dobara i plantaža jer do 4. aprila svašta može da se desi.

“U nekim delovima Srbije, kao što je slučaj u Ivanjici, zapadnoj Srbiji i brdsko planinskim predelima, ima snega, a na plantažama ranih šljiva i malina šteta je stopostotna”, ukazuje Radović.

Prema njegovim rečima, nakon poplava pre nove Nove godine, kada je elementarna nepogoda pogodila jug Srbije, sve institucije apelovale su da poljoprivrednici osiguraju svoje plantaže i zasade, a da se voćari u ovakvim okolnostima pitaju kako.

“Obratli smo se Ministarstvu pojoprivrede koje je sazvalo sastanak i dalo preporuku da osiguranje od mraza kreće od 1. marta. To smo predočili osiguravajućim kućama i do danas se po tom pitanju niko nije oglasio, pa smo prošle sedmice, zatražili hitan sastanak sa Narodnom bankom Srbije jer je ona nadležna za rad osiguravajućih kuća”, napominje naš sagovornik.

Stopa rasta osiguranja na nivou cele Srbije, ne samo od mraza, već od svih elementarnih nepogoda, 2019. godine bila je tri odsto, dok je 2020. bila 13 odsto, objašnjava Radović i dodaje da je to zato jer su u saradnji sa resornim ministrom Branislavom Nedimovićem uspeli da podignu državne refundacije polise osiguranja sa 50 na 70 odsto za visoko rizična područja. “Zato smo imali porast na sva osiguranja i sve kulture na nivou cele Srbije. U ovoj godini mislim da će to biti manje od tri odsto”.

Radović naglašava da sa osiguravajućim kućama poljoprivredni proizvođači imaju problema ne samo kada je u pitanju osiguranje od mraza, već i kod drugih elementarnih nepogoda.

“Primera radi, poljoprivrednik prijavi štetu koja se desila danas, oni izlaze na teren u roku od 15 do 20 dana. Proizvođač mora da sanira štetu, ne može da čeka, već mora da primeni sve agrotehničke mere, kako bi uspeo da spasi svoj zasad i ostvari kakav takav prihod”, zaključuje Radović.