WALL STREET ATIPIČNO REAGOVAO NA NOVI FINANSIJSKI PAKET Investitori ipak ostali zabrinuti, berza u blagom padu

Vrednosti akcija na berzi Wall Street pale su u petak u ranom jutarnjem trgovanju, dok su trgovci procenjivali verovatnoću brzog usvajanja novog paketa finansijske pomoći u Kongresu. Dan ranije, indeksi Dow Jones, S&P500 i Nasdaq dostigli su najpre nove rekorde, ali su do kraja radnog vremena pali ispod vrednosti od srede.

Kasno u četvrtak novoizabrani američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) najavio je novi krizni paket finansijske pomoći, vredan 1.900 milijardi dolara. Berzansko tržište sada je pred izazovom da napravi razliku između dobrih namera i realnih sposobnosti nove administracije u Vašingtonu, prenosi Yahoo Finance. Investitori su oprezni i zbog ranijih Bajdenovih najava o povećanju poreza i taksi.

Dodatne nepoznanice su brzina i efikasnost vakcinacije stanovništva, kao i pitanje impičmenta i eventualne buduće nominacije odlazećeg predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), kao i sveukupna politička kriza u Americi. Sve više analitičara ocenjuje da je berza previše porasla i da je vreme za korekcije vrednosti akcija, međutim novi ogromni stimulativni paket ne ide tome u prilog, premda berze nisu tipično reagovale na Bajdenov predlog.

Industrijski Dow Jones indeks oslabio je u petak za 0,53 odsto, S&P500 pao je za 0,44, a Nasdaq za 0,02 procenta. Prema rečima predsedavajućeg FED, Džeroma Pauela (Jerome Powell) američka ekonomija je još daleko od planiranih ciljeva i nije vreme da se razgovara o napuštanju programa finansijske podrške i otkupa obveznica.  

Akcije banaka JP Morgan i Citigroup, kao i finansijskog servisa Wells Fargo, koje su najpre ojačale zahvaljujući povoljnim periodičnim izveštajima, kasnije su izgubile vrednost. Akcije JP Morgan pale su za 1,7 odsto, nakon sedmodnevnog ukupnog rasta 12 procenata.

Nasdaq.com navodi ocene analitičara koji smatraju da „Bajdenova briga nije Wall Street, nego Main Street (glavna ulica)“ i da je to dobro za ekonomiju SAD. Oni takođe procenjuju da će država morati da održava potrošnju ubiranjem većih taksi. Bajdenov predlog predviđa 1.000 milijardi dolara za pomoć domaćinstvima, 415 milijardi dolara za potrebe programa vakcinacije i oko 440 milijardi za male biznise.