Za bezbedno uživanje u jagodama potrebno je poštovati ova pravila

Potrošači se žale da posle konzumiranja jagoda osećaju bol i peckanje u grlu. Mogu li ove tegobe biti posledica prskanja hemikalijama?

Jagode su godinama po ostacima pesticida u vrhu lista najzagađenijih poljoprivrednih proizvoda. Zbog toga je izuzetno važno da proizvođači poštuju karencu – minimalni vremenski period koji treba da protekne od poslednje primene preparata do berbe – upozoravaju stručnjaci.

Kod nekih ljudi upravo konzumiranje ovog voća i ranog povrća izaziva bol i peckanje u grlu a često i osip. Da li ovakve tegobe mogu biti posledica ostataka pesticida u ovim proizvodima, kao rezultat njihove prekomerne i neadekvatne upotrebe, prenosi Politika.

Stručnjaci naglašavaju da je moguće da su ove godine proizvođači jagoda koristili više preparate protiv gljivica usled kišnog vremena i to sa dužom karencom. Kako se jagoda prodaje često van legalnih tokova, pa i na priručnim uličnim tezgama, oni potrošačima preporučuju da budu obazrivi.

Milan Stević profesor sa katedre za pesticide na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu međutim kaže da je kod nabrojanih simptoma teško sa sigurnošću reći šta je uzrok, jer je potrebno uraditi ispitivanja, a poznato je i da je jagoda sama po sebi alergen za određen broj ljudi, naročito kod dece.

– Ova godina se ni po čemu ne razlikuje od ostalih, kada je reč o zaštiti ovog voća od prouzrokovača truleži, ona je redovna. Ali sigurno je da ima i propusta. Ipak, koliko mi je poznato, bol u grlu nije tipična reakcije na pesticide“, objašnjava Stević i dodaje da neki ljudi mogu reagovati alergijski na njih i da se to uglavnom manifestuje kratkom iritacijom, svrabom u usnoj duplji ili osipom po koži.

Jagoda je generalno u vrhu rizika od povećanog sadržaja pesticida iznad dozvoljenih granica. To pokazuju analize naših ali i drugih relevantnih laboratorija u svetu, a za ovo postoji više razloga.

Pre svega, ovo voće je od cvetanja pa sve do berbe jako osetljivo na gljivicu koja prouzrokuje sivu trulež. Kako se primiče berba, a i tokom same berbe, koja kod jagode traje i nešto više od mesec dana, ona je sve vreme osetljiva što iziskuje primenu pesticida. Stević ukazuje i da morfoanatomska građa pokožice i ploda jagodu čini izuzetno prijemčivom za pesticide. Na nežnoj pokožici postoje pore pa se pesticidi „lepe“ za plod ovog voća.

Za razliku od jabuke ili paradajza, recimo, gde se ostaci preparata mogu skinuti temeljnim pranjem pod mlazom vode, kod jagode je to nemoguće.

„Ne znači da ona mora biti kontaminirana i da sadrži prekomerne ostatke pesticida. Sve zavisi od stepena stručnosti primene ovih sredstava. Mi ovde govorimo o potencijalnim rizicima“ navodi Stević.

Jagoda se tretira oko desetak puta do berbe, s tim što polovina tih tretmana ne utiče direktno na bezbednost proizvoda, jer se oni obavljaju pre cvetanja.

Stević kaže da su potencijalno najrizičnija tretiranja neposredno pred početak berbe i tokom same berbe. Tada je važno da proizvođači primenjuju fungicide koji su dozvoljeni i koji imaju dovoljno kratku karencu, nekada i jedan dan. Kod takvih preparata možete danas da prskate, a prekosutra da berete i neće biti nikakvih problema.

Upitan zbog čega se onda proizvođači opredeljuju za preparate sa dužom karencom, Stević odgovara da su takvi pesticidi moćniji, duže traju i zahtevaju manje rada i troškova. Osim toga što je kraća karenca, preparat je skuplji.

Kada je reč o ostalim vrstama voća i povrća, broj prskanja je različit. Spanać, na primer, u našim agroekološkim uslovima ne treba tretirati. Ali to, navodi Stević, ne znači da je on apsolutno bezbedan, jer kod njega postoji druga vrsta potencijalnih rizika zbog nitrata i nitrita koji se tu nalaze zbog povećane upotreba azotnog đubriva. Oni su opasni, jer u organizmu prelaze u nitrozamine koji su dokazano kancerogeni.

„Sve lisnato, tamnozeleno povrće zahteva pojačanu ishranu azotnim đubrivima. Zdraviji je onaj spanać koji je malo bledunjav. Ta tamnozelena boja je indikator suficita azota“, objašnjava Stević.

Kada je reč o jabuci, ona se prska u proseku dvadesetak puta i u tom smislu je rekorder. Međutim ako su poštovane karence ovo nikako ne utiče na bezbednost tog voća.

„Često ljudi, koji nisu iz struke, direktno dovode u vezu broj tretiranja sa potencijalnim rizicima. To nije baš tako“, napominje Stević.

Prema njegovim rečima, jabuka je ubedljivo prva kod svih gajenih voćnih i povrtarskih kultura po broju tretiranja ali nije u vrhu potencijalno rizičnih proizvoda. Gotovo trećina tretmana se uradi pre formiranja ploda, što nema nikakvog uticaja. Takođe, jabuka se, za razliku od jagode, poslednji put tretira petnaestak dana pre berbe i kasnije više nema razloga za primenu pesticida. Tako se preparati metabolišu i razgrade i nema nikakvih rizika, iako je prskana nekada i više od 20 puta.

„Ali zelenu salatu možete tretirati i tri puta pa da imate problem. Preparat se koristi direktno na lišće, ona je biljka kratkog vegetacionog perioda, mora da se tretira faktički do seče glavica. Ona je u vrhu rizika. Ono što je jagoda među voćem, to su zelena salata i mladi luk među povrćem“, ukazuje profesor Milan Stević.

„Polen-voće“ sindrom

Sa stanovišta alergologa postoji i jedna specifična vrsta alergija na hranu. Reč je o sindromu oralne alergije – „polen-voće“ ili „polen-hrana“ sindromu jer može da znači osetljivost i na druge vrste namirnica osim voća. Kako objašnjava profesorka Sanvila Rašković, alergolog Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije ovo je jedna vrsta ukrštene alergije na antigene iz polena i antigene iz voća.

Prema nekim podacima, oko 40 do 70 odsto ljudi koji su alergični na polene ima šansu da dobije ovaj sindrom zato što su ti antigeni ukršteno reaktivni. U našem geografskom području to je voće iz familije rozacea. To mogu biti: jabuka, kruška, kajsija, višnja, breskva… Takođe i badem i drugi orašasti plodovi, celer, krastavac… Tipično je da oni koji su alergični na polen breze i imaju tegobe u toku ranog proleća mogu da imaju i problem kada jedu ovo voće. Čim ga zagrizu mogu osetiti svrab, peckanje, oticanje jezika ili usana.

„Sa jagodama je drugi problem jer su one pune histamina. Najčešće izazivaju takozvanu histaminsku intoleranciju i zbog toga onaj ko se najede ovog voća može da dobije svrab i koprivnjaču. Hrana bogata histaminom jeste i riba, morski plodovi, ananas, kivi…“, naglašava Rašković i dodaje da su za ovakve neželjene alergijske događaje kao terapija potrebni antihistaminici, lekovi koji su izuzetno efikasni i gotovo da nemaju nikakva neželjena dejstva. Ako se u toku ispitivanja utvrdi da je reč o „polen-voću“ sindromu onda se može izvršiti i imunoterapija.

Alergije na hranu gotovo nikada nemaju samo simptome digestivnog trakta kao što je slučaj sa intoksikacijom. Ako je reakcija alergijska uvek će ta osoba imati i nekakav svrab, peckanje, oticanje, koprivnjaču pa i gušenje ako je sklona astmi.