Za EU posle pandemije bitno jačanje javnog zdravstva, obrazovanja, ali i nova radna mesta

Eurobarometar je sproveo istraživanje među građanima EU o tome šta oni smatraju najvažnijim pitanjem za budućnost Evrope. Prema tom istraživanju, građani 10 evropskih zemalja smatraju da je to javno zdravstvo, dok pet zemalja (Češka, Finska, Belgija, Holandija i Danska) smatra da je to obrazovanje. Za samo dve zemlje – Hrvatsku i Mađarsku, najvažnije pitanje za budućnost EU su plate, prenosi Bankar.me.

Sa druge strane, predsednica Evropske komisija Ursula von der Lajen upozorava da se mora ojačati spremnost EU za nove pandemije.

Investitore je protekle nedelje zabrinuo ponovni rast prihoda na američke državne obveznice. Međutim, tržišta su kolebljiva i vidljivo je da ih ne brine rast javnog duga, što je postala „nova normalnost”. Ipak, Oxford Economics smatra da će kombinacija fiskalno-monetarnih mera pomoći američkoj privredi biti delotvorna.

Isto tako, nemački Institut za istraživanje zaposlenosti (IAB) saopštio je da će nemačka ekonomija osećati posledice pandemije najmanje do 2025. godine. Stopa ekonomskog rasta, prema tim procenama, u idućih pet godina će zbog korona krize biti umanjena za 0,6 procenata, dok će tržišta rada biti suočeno sa dugoročnim padom broja zaposlenih za oko 200.000 do 2025.

Sa druge strane, puno se očekuje od dolaska nekadašnjeg prvog čoveka ECB Marija Dragija na čelo italijanske vlade, koji bi, prema očekivanjima dela javnosti, mogao da stabilizuje ekonomske prilike u trećoj ekonomiji po snazi u EU, bez obzira na visoki javni dug. Očekuje se i da će EU suspendovati u narednih godinu dana Pakt o stabilnosti i rastu EU, koji predviđa da učešće javnog duga država članica EU ne može da bude veći od 60 odsto BDP.

Upozoravajuće su analize jedne od najstarijih svetskih banaka – Berenberg, u kojima se ističe da je potrebno posebnu pažnju posvestiti pitanju nezaposlenosti.

Naime, Španija prvi put od 2016. ima četiri miliona nezaposlenih, Velika Britanija donosi prvi post-brexitovski, budžet za radna mesta. Isto tako, u nekom će trenutku presahnuti i američki čekovi domaćinstvima, ekstenzivna pomoć nezaposlenima i evropske mere za očuvanje radnih mesta. I tada će krenuti bankroti kompanija koje su pandemiju preživele na dotacijama i državnoj pomoći. I zato se, kažu u Berenbergu, treba koncentrisati na poslovne sektore u rastu koji bi mogli kompenzovati ove negativne efekte. Ali, to traži adekvatnu radnu snagu. Zato EU planira da svake godine 60 odsto odraslih učestvuje u učenju digitalnih veština kako bi se do 2030. ostvarila stopa zaposlenosti od 78 odsto (2019. je bila 73,1 odsto). A to će biti teško ostvariti u zemljama članicama u kojima postoji otpor tzv. “doživotnom” obrazovanju i kasnijem penzionisanju.