Za kraj pandemije fali još 50 milijardi dolara

Međunarodni monetarni fond traži da se potroši dodatnih 50 milijardi dolara kako bi se obezbedilo ubrzanje kampanje vakcinisanja protiv koronavirusa. U Fondu ističu da, na kraju, taj trošak može da generiše povrat globalnoj ekonomiji od devet biliona dolara.

MMF je apelovao da se najmanje 40 posto svetske populacije vakciniše do kraja ove godine, a najmanje 60 procenata do juna 2022, prenosi CNBC.

Do sada je samo oko 9,5 odsto svetskog stanovništva primilo najmanje jednu dozu vakcine, prema statistici naučnog onlajn časopisa „Naš svet u podacima“ (Our World in Data), stacioniranom na Univerzitetu Oksford.

„Nijedna zemlja ne može se vratiti u normalu, dok sve zemlje ne uspeju da poraze pandemiju“, navodi se u novom izveštaju MMF-a pod nazivom „Predlog za okončanje pandemije kovida 19“.

Da bi se to postiglo, Fond smatra da treba uložiti globalne napore da se izdvoji još 50 milijardi dolara za jačanje globalnog programa vakcinacije. Ova dodatna sredstva koristila bi se za to da se pokrivenosti vakcinama iz programa Kovaks poveća na 30 posto sveta, zatim za nabavku dodatnih testova i za proširenje kapaciteta za proizvodnju vakcina.

Što se tiče načina na koji bi se ta sredstva prikupila, stručnjaci Fonda kažu da bi najmanje 35 milijardi dolara moglo da se obezbedi od javnih, privatnih i multilateralnih donatora, a ostatak od vlada, koje potencijalno mogu da budu podržane od multilateralnih agencija.

U izveštaju se navodi da već postoji najmanje 15 milijardi dolara na raspolaganju iz programa finansiranja borbe protiv kovida koje su kreirale razvojne banke, poput Svetske banke i Azijske banke za razvoj.

„MMF takođe može da igra ulogu u pomaganju zemljama da podmire svoje potrebe za finansiranjem, podržavajući napore samih zemalja da stvore fiskalni prostor i potencijalno dejstvujući kao treća finansijska linija u krajnjoj nuždi“, ističe se u izveštaju Fonda.

Ovaj međunarodni kreditor sa sedištem u Vašingtonu saopštio je u aprilu da se očekuje da će globalna ekonomija ove godine porasti za 6,0 posto, a 2022. godine za 4,4 procenta. Međutim, otkako je izbila pandemija, MMF upozorava na nejednake posledice zdravstvene krize i iz nje proistekle ekonomske krize.

„Socijalni i ekonomski troškovi pandemije nastavljaju da rastu, a čini se da se razlike u oporavku između bogatih i siromašnih zemalja pogoršavaju“, konstatuje MMF u svom predlogu.

Predlog Fonda objavljen je povodom organizovanja virtuelnog skupa lidera 20 najvećih svetskih ekonomija na kojem se razgovara o modalitettima saradnje u borbi protiv pandemije.